Година је 1982.
У свету је остала запамћена по томе да је Javier Pérez de Cuéllar постао нови генерални секретар УН, по грађанском рату у Салвадору, Гватемали и Либану, по светском фудбалском првенству у Шпанији и кошаркашком у Колумбији, по Регановом предлогу за смањење наоружања. На песми Еуровизије је победила немачка пјевачица Nicole (Аске су биле 14.), Бојан Крижај однео је на Крањској Гори прву победу у Светском купу, а Мима Јаушовец је освојила тениски турнир у Калифорнији.
Међутим, оно по чему је у Бачкој Паланци ова година посебно запамћена је златна медаља Милана Јанића на светском првенству у кајаку и кануу које се одржало у Београду крајем јула.
О овом догађају тада веома читане ТВ новости записале су:
„Још једном били смо домаћини спортистима целог света. И поново осветлали образ и стекли небројена признања. Четири дана – од 28. јула до 1. агуста – на лепом и хемикалијама ненападнутом Савском језеру дуж Аде Циганлије потрајало је 17. светско првенство у кајаку и кануу на мирним водама. Слегло се више од 400 спортиста из 29 земаља, одвеслане су 123 трке, подељено 55 медаља. Ми смо пак накупили пуно похвала за беспрекорну организацију и нама својствено угошћавање.“ – писале су о овом догађају ТВ новости.
ТВ новости о Милану Јанићу и његовом успеху
Мирни 24-годишњи Милан Јанић, отац два мушкарчића и једне девојчице, умео је раније да са својим другарима из бачкопаланачког „Партизана“ крене „на весла“ низ Дунав како би на време стигли на такмичење у Београд. Ентузијазам, али и беспарица.
Освојио је златну медаљу у „кајакашком маратону“ – трци на 10.000 метара. Толико убедљиво да је имао времена и публици да отпоздрави („Знам, није баш у реду што сам подизао весло пре проласка кроз циљ, али – нисам могао да одолим, бодрило ме свих тридесет хиљада, сви су били моји навијачи!“). Ипак, највише га је, верујемо обрадовао реванш Норвежанину Русмунсену који га је прошле године претекао за неколико метара, такође на првенству света, у Нотингему. Милану је ово трећа златна медаља на светским првенствима, а има и једну бронзану.
– Много ми значи што сам миран, умем да сачувам живце, ништа не може да ме распамети.
Милан сада ради у Вуковару, и члан је тамошњег „Вутекса“.
О њему нам је причао његов ученик у кајакаштву, Милош Влајков из Бачке Паланке: Стално је био на Дунаву и док је учио средњу пољопривредну у Илоку – није испуштао весло. Долазио је да нас зове да излазимо на тренинге … Када некоме нешто затреба, увек помогне. Са мном је два пута ишао у шуму – да насечемо дрва за кућу … Његовим победама радује се цела Паланка, јер један је од најомиљенијих момака у граду.
