Zube perem x pastom, oblačim x garderobu, obuvam x patike. Parfemišem se x parfemom. Zovem koleginicu svojim x telefonom, da me pokupi na „ćošku“. Vozimo se njenim x kolima do posla. Tamo srećem mnoge ljude. Sa x proizvodima na sebi. Kupuju ih sve, samo da su x. Dakle, samo sa zvučnim imenima. Da su brend.
A da li su nam ti svi proizvodi zaista i potrebni? U kojoj meri ih moramo posedovati i kupovati, da bi bili srećni, da bi normalno živeli? Pre pola veka se znalo, kupuje se jedna vrsta obuće, jede se jedna vrsta čokolade, kupuje se jedna vrsta sapuna. Danas, ima više brendiranih stvari, nego samih artikala. Pomeša se baba sa žabom, i opanak sa papučom – i nastane miks. I to svi vole, jer je to staro jagnje, samo u novom ruhu. Isto sranje – drugo pakovanje! I novine nam bodu oči -brendiranim proizvodima. Stvaraju nam potrebu koju do juče nismo imali. Od prosečnog potrošača prave roba sopstvene duše.
Robujemo materijalnim, učinivši da unutrašnje potrebe zadovoljavamo sitnim, brendiranim stvarima.
Da, ali samo ČINI! I tu se stvara zavisnost. Model najnovijeg tableta, koji sam kupila pre dva meseca je zastareo, i sada se pojavio novi!?? Moram brže bolje da pohrlim u najbližu poslovnicu i kupim ga – jer razgrabiće se! I moram biti glavna međ’ rajom! Čitam u današnjim novinama, kako svi koji se „provlače“ kroz njih robuju brendovima. Pomešaju sve žive brendove, pa ne znaju ni sami šta sve imaju na sebi. Ali – dičiti se mora.
Brendomanija uzela maha i kod nas. Prave tako neverovatne reklame, spotove, bilborde, da se nesvesno ušunjaju u našu podsvest, poručujući: „KUPI ME!“ Nedavno, čekajući autobus, ogorman bilbord sa slatkišima, mi „igra“ pred očima. Tako su je smišljeno i estetski uradili, da sam stala na prvu trafiku, da ih kupim. Nisam bila gladna, ali su me oni naterali da postanem. Nisam imala izbora, upala sam u „klopku“. Obradiše me za sitne pare. A kada pomislim, koliko takvih ljudi ima, da se svaki treći „upeca“ na njihovu priču i poruku, i eto njima miliona. Ovo moje i nije alarmanta situacija. Šta ćemo sa brendizmom koji sve više uzima danak i prelazi u snobizam? Postajemo snobovi, koji vrednuju i cene samo materijalne stvari. O njima se polemiše. Njih žele, kupuju i uvek hoće još, nešto novo, više i lepše. I gde je onda tu granica, u kojim situacijama se povuče ručna, i kaže: „E sad je bilo dosta!“.Snobizam, kasnije prelazi u porok. Baš kao što pušač ne može lako da se „reši“ cigara, tako i snob koji je postao poročan, ne vidi svetlo na kraju tunela, pa kupuje kao pomahnitao. Kao da će se baš toga dana sve rasprodati.
Brend od nas pravi robote, koji samo traže još.
Brend na tržištu 21.veka je više od imena , znaka, to je emotivni odnos koji se stvara između potrošača i proizvoda. Marketinški lanac, pomno osluškuje naše želje i potrebe, udarajući po nama tamo gde smo najslabiji. Prave nam „veštačke“ potrebe. Kreatori brenda idu dalje od kvaliteta proizvoda, ne igravši samo na tu „loptu“. Oni putem reklame stvaraju osećaj da nam nešto nedostaje i na taj načiin prodaju sliku, simbol proizvoda, svesno manipulišući našim čulima i željama. Brend je opijum za narod, zavodljivo nas mame, delujući nesveno, poigravaju se našom percepcijom. Upravo na taj način menjaju naš pogled na sve(t). Stvaraju potrebu bez potrebe.
Posle se pitamo : „Gde je zapelo?“, kada sagledamo sve(t) oko sebe, i začuđeno primetimo odnos izmeću keve, ćeleta i njihovog klinca. Izdvajaju po par stotina evra , za patike, i skoro hiljadu, a neki i više, za nova tehnološka dostignuća. Jer oni to žele, ejjj ŽELEEEEE, i MORAJU da imaju, jer svašta-to imaju svi klinci u razredu i kraju. Zato apelujem, kada krenete u kupovinu dobro razgraničite realne potrebe sa željama i snovima vašeg deteta.
Jadno je što je najvažnije postalo imati nešto.
Da li želite da se vaše dete prema skupim stvarima ophodi sa većim poštovanjem nego prema ljudima iz svog okruženja?! Ukoliko ono u startu počne da prOcenjuje vršnjake isključivo sa materijalnog aspkta (marka patika, model telefona), sasvim je sigurno da će imati priliku da stekne dosta „pravih,“ prijatelja.
P.S. Spadam u one retke primerke ljudskog roda, kojima materijalno ne znači NIŠTA.
Mogu da nosim i patike sa pijace i najnovije maxerice, tako mi je ćefko. Uostalom, noge smrde u oba slučaja, ako se NE OPERU! Ali zato imam da se pohvalim nekolicinom iskrenih, brižnih ,saosećajnih i pravih prijatelja, i porodicom, koji su sa mnom i kad se pije, i kad se ljubi, i kad se puca…I kad se slavi, i kad se tuguje..U izobilju, i u bedi.
Vi ste moj brend, moja energija, i moja potreba!
