Dobro se zna da Vojvodina nema puno kvalitetne vode za piće, pa zato šereti kažu da se ovde zato više troši vina piva i rakije.
BAČKA PALANKA: Doduše, po onoj „draga majko da znaš kako je jutrom lepa voda svako veče bi mi kupovala litar rakije“ jasno je da se bez vode ne može. U nekim drugim vojvođanskim varošima pri kraju druge decenije 21. veka muče se da obezbede pijaću vodu, a po čašu saveta kako da je obezbede, mogli bi da svrate u Bačku Palanku.
Varoš sa oko 26.000 stanovnika, inače centar opštine sa 14 naseljenih mesta i blizu 60.000 stanovnika, verovatno je jedna od komunalno najuređenijih sredina u Srbiji. Narod ovde pije zdravu vodu iz kamenog doba, a ne iz reni bunara, odnosno reka, što je sudbina velikih gradova.
Palanka je posle Novog Sada teritorijalno, ali i po razvijenosti, najveća opština u Južnobačkom okrugu, a po dosta parametara, kada je reč o komunalnoj infrastrukturi po glavi stanovnika razvijenija i od centra pokrajine. Cela opština se prostire na čak 580 kvadratnih kilometara, a sa kraja na kraj ove lokalne samouprave treba se, najdalje, voziti autom ili ići pešice, preko 50-tak kilometara koliko ima, na primer, od Pivnica do Neština i Vizića. To je još jedna specifičnost, jer ova opština, osim što u svom imenu ima odrednicu Bačka, ima i dva sela u Sremu, s one strane Dunava. Što bi neki rekli – sedi na dve stolice!
Odstranjuju mangan, amonijak i gvožđe
„Fabrika vode u Bačkoj Palanci, puštena u rad u maju 1990. godine, predstavlja postrojenje u kome se iz sirove vode, znači bunarske vode, odstranjuje višak gvožđa, mangana i amonijaka“ – kaže Tamara Pilipović iz „Komunalprojekta“. Maksimalni kapacitet fabrike je dnevna proizvodnja od 10.000 kubnih metara, što je moguće da se desi tokom letnjih meseci. U sastavu fabrike su i dve interne labaratorije, jedna za fizičko-hemijske analize vode, a druga je mikrobiološka. Tokom 24 sata radi pet dispečera. U samom gradu ima 11.600 priključaka.
I to nije sve, jer da bi se došlo do ova dva sela treba proći kroz Evropsku uniju, odnosno preći dunavski most koji spaja Bačku Palanku i Ilok u Hrvatskoj, preko četiri granična prelaza, izdržati nervozne carinike, naše i njihove.
„Naša opština je, između ostalog, specifična i po geografiji, ali nama koji brinemo o domaćinstvima u svih 14 naseljenih mesta, odnosno koji brinemo o životnoj svakodnevnici naših sugrađana, to ne sme da bude problem – kaže za „Dnevnik“ Aleksandar Bogunović, direktor „Komunalprojekta“, preduzeća sa 200 zaposlenih koje obavlja delatnost vodosnabdevanja.
Palanka je obezbedila dovoljno zdrave pijaće vode još pre 27 godina. Skromni su u ovoj varoši, posebno stručni ljudi, ali kažu da se neki, davno pre njih shvatili, iako je Bačka Palanka bukvalno na vodi, na obali Dunava i zalivnog jezera Tikvara, da se u pojedinim delovima gradića na drugom ašovu može naići na vodu. Ovde su razmišljali dugoročnije od nekih sredina koje i danas nemaju fabriku vode. Ulagali su u fabriku vode kada su se drugi smejali Palančanima, a danas ovo mesto dnevno u vodovodnoj mreži ima 7.500 kubnih metara zdrave pijaće vode, ili 86 litara u sekundi, a projektovani kapacitet je čak 125 litara u sekundi. U 13 sela dnevno se proizvede 4.100 kubika vode, ili 47 litara u sekundi. Palanačka voda, koju kontroliše Institut za javno zdravlje Vojvodine, ispravna je i hemijski i biološki.
Nadležni kažu da je i u većini sela gde je nedavno „Komunalprojekt“ preuzeo upravljanje seoskim vodovodima, voda biološki ispravna, a hemijski nedostaci se otklanjaju tehnološkim i hemijskim postupcima. Tako je, na primer, 2015. godine, Despotovo selo sa nepunih 2.000 stanovnika, dobilo postrojenje za prečišćavanje vode. Slični projekti biće urađeni i u još nekim selima ove opštine, a Bačka Palanka će pored sadašnjih 17 dubokih i dva plitka bunara dobiti još jedan, nov bunar. Iz „Komunalprojekta“ napominju da su u planu projekti novih bunara „Ristić put – istok“ i „Ristić put – zapad“.
