Kupus koji se kiseli na našim poljoprivrednim gazdinstvima stigao je do evropskih zemalja, ali i u Kanadu. Najviše ga izvozimo u Evropsku uniju, ali cifre nisu velike – jedan do dva miliona evra vrednosti izvoza.
„Mislim da je dodatna vrednost koju kiseli kupus može da ima, upravo ona koja se tiče zaštite geografskog porekla, koji ima futoški kupus“, kaže Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.
Kada je reč o Evropi, konkurenti su nam Hrvatska i Poljska, a najveća fabrika kiselog kupusa je u Njujorku.
Tehnologija nije komplikovana
Sonja Gugović iz sela Zablaća kod Čačka počela je ove godine da kiseli kupus na veliko. Preradila je oko 40 tona glavica i kaže da tehnološki proces nije komplikovan:
„Upakovan kiseli kupus donosi veću zaradu i veći profit. Sve ide kako treba, ali je i teško i iscrpljujuće, jer je to posao ipak za muškarca, a ne za jednu ženu“.
Srpski adut za EU: Futoški kupus – viševekovni brend – Futožani izvoze u ceo svet
Futog, kao prestonica kupusa, ima tradiciju i u kiseljenju ovog povrća. Porodica Ćulum tako 30% izvozi, a 70% plasira na domaće tržište.
„Najviše izvozimo u Španiju i Rumuniju. Kontejner treba da krene i za Kanadu, a potom za Nemačku, Australiju, Ameriku. Flaširamo i rasol, koji Evropa mnogo troši“, kaže Rade Ćulum.
