Pre šest godina porodica Dragičević gotovo neplanirano kupila je vinograd u Sremu i u Neštinu. Bez posebnog pritiska i imperativa krenuli su Dragičevići u posao gajenja grožđa, učili su radeći i radili su učeći. Sve to, bez preteranih ambicija i prevelikih planova u proizvodnji vina – pića koje mnogi nazivaju i pićem Bogova.
„Svesni težine i ozbiljnosti posla u koji smo ušli gotovo slučajno, vreme i trud uložili smo u vinograd sa 2.000 čokota. Krenuli smo, rekao bih nekako više izhobija, a mnogo manje sa namerom da porodica živi od vinograda“ – kaže Vladimir Dragičević, sećajući se početaka u ovom poslu.
„Nakon što smo proizvodnju grožđa iz godine u godinu unapređivali i razvijali, protekle 2016. godine registrovali smo našu vinariju pod imenom „Tri međe i oblak“.
Dragičevići u svom vinogradu gaje nekoliko sorti grožđa – Grašac ili Graševina, Vranac, Muskat, Hamburg i Kaberne Sovinjon. Svesni da je u svakom, pa i u poslu kojim su rešili da se bave, uvek bolje prodavati finalni proizvod nego sirovinu, Dragičevići su pre godinu dana počeli proizvodnju vina.
„Od tri vrste grožđa – crno, belo i roze, naša vinarija godišnje proizvodi 2.500 flaša vina, zapremine 0,75 litara. Prilagodili smo se u potpunosti zahtevima tržišta, odnosno maksimalno izlazimo u susret željama naših kupaca.To je svakako jedan od uslova da trajemo i opstajemo u veoma jakoj konkurenciji proizvođača vina iz Srbije, ali i inostranstva“ – napominje Vladimir.
Ova godina za vinogradare nije baš sjajno počela. Naime, sneg i mraz u aprilu zapretili su da prepolove ovogodišnji rod grožđa, ali to se na sreću Dragičevića, kao i ostalih proizvođača grožđa, ipak nije dogodilo.
„Početak ovogodišnje sezone, nije mnogo obećavao. Niske temperature u aprilu, pa čak i sneg zabrinuli su sve nas koji se bavimo vinogradarstvom. Međutim, klimatski uslovi u preostalom delu sezone bili su gotovo idealni, posebno jul i avgust sa mnogo sunca, tako da je na kraju ova godina bila jedna od boljih kada je u pitanju proizvodnja grožđa. Kada podvučemo crtu i analiziramo rezultate u protekloj sezoni, evidentno je da je sadržajšećera u grožđu bio dosta veliki. Sada je već sasvim izvesno, da će vino od grožđa ovogodišnje berbe imati malo više alkohola, kao i nešto slabiju aromu“ – napominje Vladimir i dodaje:
„Grožđe je trenutno u preradi, tačnije vino je u fazi fermentacije, što je samo jedna faza u proizvodnji vina. Svakako da je jedna od specifičnosti, što crno vino mora za razliku od drugih u drvenim buradima da odleži minimum godinu dana, kako bi što lakše ušlo u flaše“.
Dragičevići za sada nemaju problema oko prodaje svojih vina. Mada se ovim poslom ne bave dugo, uspeli su na probirljivom domaćem tržištu pronaći svoje mesto, najviše zahvaljujući kvalitetnom vinu koje proizvode.
„Mada nemamo dugu tradiciju u proizvodnji vina, uspeli smo za kratko vreme da razvijemo prodajunu mrežu. Naša vina nalaze se u bačkopalanačkim lokalima, a prisutna su i na beogradskom i novosadskom tržištu. Kada je u pitanju prodaja vina u budućnosti, nastojaćamo da se sve više okrenemo ka tržištima u Novom Sadu i Beogradu koja su velika“.
„S obzirom da smo zvanično najmanja vinarija u Srbiji, sa proizvodnjom od 2.500 flaša na godišnjem nivou, nadamo se da sa prodajom i dalje nećemo imati problema Na ovakav zaključak nas navode dosadašnja iskustva, jer su naša vina bar do sada bila dobro prihvaćena na tržištu. Naškrajnji cilj je da od proizvodnje vina, naša porodica može pristojno da živi“ – kaže Vladimir.
