Opština Bačka Palanka nalazi se na levoj obali Dunava, koji svojim rukavcima, pritokama, jezerima i barama, obiluje raznolikim ribljim vrstama, što pogoduje razvoju sportskog i rekreativnog ribolova. Veliki problem međutim, predstavljaju ribokradice, štetu nanose ne samo ribljem fondu, nego i životnom okruženju.
„Nekada je sve bilo potpuno drugačije. Imali smo više novca, bilo je bezbrižnije vreme. Ljudi nisu bili toliko pohlepni, a bilo je i više ribe. Sada se sve svelo na ličnu korist“, priča Željko Pilipović, koji se pet decenija rekreativno bavi ribolovom.
„Zakon se ne poštuje, ne sprovodi se. Mi danas imamo ribu ispred pijaca, u gajbama, prodaje se i iz gepeka automobila. Neko mora da bude nadležan, veterinarski inspektor ili komunalni policajac, ali neko to mora da kontroliše“, kaže za RTV Šandor Šipoš sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
„Problemi nisu od juče i neće preko noći biti rešeni. Važno je da se napravi dugoročna strategija, kako bi pomogli opstanak ribljih vrsta i eko sistema. Potrebno je da se što više ljudi uključi i da se podigne nivo svesti građana da je očuvanje životne sredine veoma bitno“, ističe Trivun Grubor iz Parka prirode „Tikvara“.
„Riba je vlasništvo države, dakle ona je važan resurs o kome je potrebno brinuti. Smatram da je u interesu države da sačuva taj resurs“, napominje Šandor Šipoš sa PMF-a.
„Ribe je sve manje, ali mi volimo da budemo na vodi. Doći će vreme kada možda i neće biti ribe, ali zaljubljenici u prirodu i vodu, uvek će dolaziti“, dodaje strastveni ribolovac Željko Pilipović.
Umesto pecaroških štapova, mamaca, sportskog i rekreativnog ribolova, Dunavom krstare ribokradice, koje predstavljaju opasnost ne samo za riblji fond nego i za ribo-čuvare.
Ubijanje ribe strujom i plinom postalo je unosan posao. Za jednom smuđa od deset kilograma, može se dobiti i do 50 evra. Ribokradice ih uhvate na desetine.
https://www.youtube.com/watch?v=swR7ALARlQs
