Sveto Mandić, dipl. inž. mašinstva je prvi čovek u Srbiji, koji je dobio licencu za profesionalnog upravnika zgrada.
– Imam 25 godina iskustva na organizaciji održavanjima, kako mašinskim, elektro-komunalnim, tako i građevinskim. Skoro celi radni vek sam se bavio održavanjem i organizacijom održavanja i to je jedan od odlučujućih faktora koji je mene inicirao da krenem u ove vode. Približavanje naše zemlje Evropskoj uniji zahteva da se uredi i oblast u sferi stanovanja, što je u razvijenim državama praksa već pedesetak godina.
Prijavio sam se na obuku za profesionalnog upravnika zgrada koja je održana u julu mesecu u Beogradu, a ja sam 22. avgusta prvi u Srbiji položio ispit pred komisijom u Privrednoj komori Srbije i dobio licencu. Obuku su vršili eminentni profesori iz raznih oblasti, kao što su upravljanje, održavanje, komunikacija i finansije. U oblasti komunikacije, upravnik se mora ponekad postaviti i kao medijator, odnosno čovek koji posreduje između stanara u sporu. Ljudi, stanari treba da shvate, da su prošla vremena komunizma, da ne moraju održavati zgrade pod geslom, „tako je kako je, biće to i dalje dobro“. Narod treba da shvati, da je obavezan da izdvaja u dva fonda: jedan se odnosi na tekuće održavanje, a drugi na investiciono održavanje.
[wonderplugin_slider id=11]
Po zakonu, hitne intervencije se finansiraju iz fonda za tekuće održavanje, a ako tamo nema dovoljno sredstava, mogu se uzeti i iz fonda za investiciono održavanje. Pored ova dva, kao alternativa je predviđen i rezervni fond za neka druga izdvajanja, kao što je dobijanje energetskog pasoša, jer kod nas postoje osam klasa energetske efikasnosti i ona će se morati poboljšati. Mi smo zemlja koja koristi najviše toplotne energije u Evropi, a država će morati poraditi na tome, da stanari plate samo onoliko energije, koliko potroše.
Bitno je istaći da status pravnog lica svaka stambena zajednica dobija u onom trenutku, kada dva vlasnika u novoj zgradi od više stanova kupe dva, a s tim su u obavezi da u roku od 60 dana konstituišu stambenu zajednicu i da izaberu njene organe. Drugi uslov je da stambena zgrada mora imati najmanje tri posebna dela. To se odnosi i na porodične kuće, ako postoje najmanje tri vlasnika oni su u obavezi da konstituišu stambenu zajednicu. Organi stambene zajednice su Skupština stanara i Upravnik. Prinudnog upravnika postavlja lokalna samouprava sa liste Registra profesionalnih upravnika. Lokalne samouprave su dužne da uspostave registre, a šest meseci posle država uspostavlja i Centralni registar u kojem građani mogu da vide sve relevantne podatke o stambenim zgradama u celoj republici.
Rok za registrovanje stambenih zajednica istekao je 12. decembra i država preko komunalne inspekcije može da proverava sve zgrade, da li je ispoštovan ovaj rok. Ako se ne ispune dužnosti, kazne se kreću od 5.000 do 150.000 dinara, čak i za one, koji imaju saznanja o pogrešnim odlukama stambene zajednice, a to ne prijave. Takođe je ista kazna za stambenu zajednicu, koja posle sticanja tog statusa u roku od 60 dana nije održala skupštinu stanara, posle nje u roku od 15 dana moraju prijaviti stambenu zajednicu registratoru. Moj je predlog da stambene zajednice što pre konstituišu svoje organe i izaberu profesionalnog upravnika. Ako stanari ne žele da izvrše neophodne radnje na svojoj zgradi, država ima pravo da dovede nekoga koji je registrovan za tu delatnost, da vrši adaptaciju, a vlasnici stanova će to morati refundirati državi s tim da neće imati uticaja ni na cenu, ni na to ko će to raditi. Jedan primer: predložim na skupštini stanara da se kupi pet protivpožarnih aparata, što ona odbije. Ali u slučaju požara, odgovornost je isključivo na stanarima, jer su oni doneli odluku.
Izdvajanja koje zakon predviđa biće oko 900-1000 dinara na mesečnom nivou: za tekuće održavanje minimalno 300 dinara, za investiciono oko 350 i profesionalni upravnik 250 dinara. Ako neko ne želi da plati obaveze, profesionalni upravnik ima pravo da pozove komunalnu inspekciju. Stanar će platiti kaznu od 5-150 hiljada dinara, pa redovna naplata i troškovi sudskog izvršitelja. Prednosti odabira profesionalnog upravnika za stambene zajednice: licenciran, nije skup (oko 250 dinara po stanu na mesečnom nivou), odgovoran je i pred zakonom i pred stanarima, obavezan da im podnosi izveštaj o finansijama, dostupnost 24 sata, donošenje odluke u vezi građevinske parcele (šta pripada zgradi, gde su parkinzi i sl.), izbegavanje komšijskih svađa i podmetanja, ublažavanje tenzija među ljudima, dostupnost finansijskom stanju, poznavanje zakona, predavanje završnog računa na kraju godine. Skupština stanara donosi odluke, a profesionalni upravnik je izvršni organ skupštine.
Profesionalni upravnik može da ima zgrada, koliko fizički i mentalno može da postigne. Obavezan je najmanje dva puta godišnje da sazove skupštinu stanara, ali je obavezan i na zahtev svakog vlasnika stana da sazove skupšinu. Profesionalni upravnici nisu policajci, nemaju prava da ulaze u stanove nepozvani. Mandatni period profesionalnog upravnika je četiri godine, ali po dogovoru može biti i drugačije – rekao je na kraju intervjua Sveto Mandić, prvi čovek u Srbiji, koji je dobio licencu za profesionalnog upravnika zgrada.
