Kolekcionar Palanačkih uspomena

Poznati Palančani.

0
1095

Put u budućnost vodi stazama prošlosti kojima su išli naši preci, a zavičajni istorijski artefakti su putokazi, sadašnjoj i budućim generacijama Palančana, na tom putu.


Ovako je počeo razgovor naš sugrađanin, sedamdesetogodišnji Leonard Nemet, poreklom Obrovčan, sa pedesetogodišnjim stažom Palančanina.

Recite nešto o vašem pojmanju teritorijalne pripadnosti?

-Mesto rođenja određuje rodni kraj, što ne znači nužno i zavičaj, jer zavičaj je tamo gde smo odrasli i spoznali svet, a ne gde smo ga prvi put ugledali. Imao sam sreće da sam rođen i odrastao u Bačkoj, tako da mi je ovo područje rodni kraj, a Južnobački okrug zavičaj.

Vaš književni opus je vezan za Bačku Palanku?

-Da, s tim da kada kažemo Bačka Palanka, tu treba imati na umu opštinu u teritorijalnom ili administrativnom pogledu, tj., Obrovac i druga sela u njoj, koja su predmet mog književnog interesovanja i istorijskog istraživanja,

Kako je to sve počelo?

-Još u osnovnoj školi u Obrovcu bilo je nagoveštaja pa i literarnih školskih nagrada, dok kroz srednju školu i dalje obrazovanje, istorija je bila u drugom planu, ali sam stalno bio svestan, da ona „čuči“ negde u dnu moje duše. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, u službenu posetu štampariji „Branko Bajić“ u našem gradu, došao je akademik Veljko Čubrilović, koji je kao srednjoškolac bio član Mlade Bosne i učesnik atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu. Iz razgovora sa akademikom Veljkom, saznao sam da je u Obrovcu između dva svetska rata, živeo takođe Mladobosanac Kamenko Milošević, a ova priča je bila inicijalna kapisla i od tada sam zatočenik, zavisnik i zaljubljenik u prošlost našeg kraja.

Koje su Vaše prve objavljene knjige?

– Naravno, kako to i dolikuje, prve moje tri knjige, tematski su vezane za Obrovac. Prva knjiga je koautorski rad „Obrovac – naselje na tri reke – 1308-2008“, ona je u suštini prikupljena monografska građa povodom 700- godišnjice naselja. Sledeće dve autorske knjige poezije „Obrovački dani i sećanja“ i antologija pesnika Obrovca „Ključevi obrovačkih uspomena“, objavljene su 2010. godine. Četvrta moja autorska knjiga „Otškrinute kapije saznanja“ je jedina koja je tematski posvećena moralnim i estetskim principima društvenog života i ima globalni karakter.

 

Kada Bačka Palanka postaje tema vašeg pisanja?

– Materijalno i duhovno nasleđe našeg grada, biće okosnica mog istraživanja od 2011. godine do današnjih dana. Knjiga „Spomenica velikanima Palanke“, objavljena je 2013. godine, koautorski je rad sa Dragutinom – Karlom Kostelcem, a već sledeće godine objavio sam autorsku knjigu „Radost i lepota darivanja“, koja je posvećena devedesetogodišnjici osnivanja Crvenog krsta u Bačkoj Palanci. Iste godine objavljena je knjiga „Palanačka priča“, koju je iznedrilo nas nekoliko palanačkih autora, a posvećena je plesno-pevačkoj praksi, religiozno-obredno običajnom životu, muzikoligiji i narodnim nošnjama stanovništva bačkopalanačke opštine. Odlomke iz rukopisa knjige „Brat bratu na pomoći“, posvećenu istorijatu vatrogastva u našoj opštini i „Stara arhitektura i tradicionalno narodno graditeljstvo Palanke“ objavila je „Vukova zadužbina“ ogranak u Gajdobri
u svom godišnjaku „Izvornik“ 2015. i 2016.godine.

Na čemu sada radite?

-Pripremam za štampu autorsku knjigu „Oni koji nisu želeli umreti“, koja će biti objavljena na srpskom, nemačkom i mađarskom jeziku, a izdavač je naš Palančanin Vladimir Zahorec, koji živi u Švajcarskoj. Takođe ogranak „Matice Srpske“ iz Bačke Palanke, objaviće knjigu „Ratni dnevnik dr. Borislava Uvalića“, koju sam priredio za štampu. Pripremam građu za novu knjigu pod radnim nazivom „Kolekcionar palanačkih uspomena“, koja će, kako sam naslov kaže, biti posvećena zavičajnoj opštni Bačka Palanka. Takođe, sa Obrovčaninom Đorđem – Đokom Radićem, pripremamo materijal za dokumentarni film pod nazivom: „Ej Obrovcu, evo nek se znade, ko te stvori i ko ti ime dade“.

Pored pisanja da li ste i društveno angažovani?

– Objavljivao sam tekstove u „Godišnjaku“ Društva za očuvanje baštine i kolekcionarstva „Panonija“ i u „Izvorniku“ Vukove zadužbine ogranak u Gajdobri, kao i u  listu „Nedeljne novine“. U njemu objavio sam preko 120 nastavaka povodom godišnjica iz nacionalne i zavičajne istorije i o znamenitim ljudima iz našeg kraja. Osnivač i član sam društva „Panonija“, član Upravnog odbora KUD-a „Svetozar Marković“ Obrovac, osnivač Odbojkaškog kluba „Panonija“, inicijator, organizator i učesnik kulturnih manifestacija: promocija svojih knjiga i knjiga drugih autora, slikarskih kolonija i izložbi, dve televizijske emisije RTS-a na lokalne teme, predavanja iz zavičajne istorije i etnologije, podizanje zavetnog krsta u ataru Obrovca i turističke manifestacije „Ovčarski dani“ u Obrovcu i drugo.

Ovaj razgovor gospodin Nemet je završio konstatacijom da samo zapisana naša sećanja i selektivne uspomene su ostavština za budućnost, jer na mnogo načina može se služiti zavičaju, a voleti ga možemo samo srcem.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here