Prinuđen sam da „svaštarim“

Radovan Pivarski iz Bačke Palanke godinama se bavi ratarstvom, povrtarstvom i voćarstvom.

0
1016

Danas bačkopalanačka, ranije tovariška porodica Pivarski već decenijama se bavi poljoprivredom. „Prvu brazdu“ zaorao je pre više od pola veka Radovan Pivarski, a njegovim putem nastavili su njegov sin Milorad, pa potom i unuk Radovan. Obrada zemlje, gajenje poljoprivrednih kultura prenosi se kod Pivarskih, sa „kolena na koleno“, a svoja iskustva u ovom poslu stariji sa uspehom prenose na mlađe.


-Dok je većina mojih vršnjaka nastojala da posao potraži izvan poljoprivrede ja sam odlučio da ostanem u poslu kojim su se bavili moj deda i otac – kaže Radovan Pivarski. – Nisam se mnogo dvoumio, iako sam od prvog dana bio svestan težine, ozbiljnosti i odgovornosti poslova u poljoprivredi. Osnovu moje proizvodnje čini gajenje ratarskih kultura, koje se odvija na 25 hektara. Do 2012. godine bavio sam se mešovitom povrtarskom proizvodnjom na zemljišnoj površini, ne većoj od pet hektara. Gajili smo uglavnom paradajz, papriku i krastavac kornišon. Međutim, u poslednjih pet godina ušao sam u ozbiljnu proizvodnju paradajza, koja se ove godine odvijala na 13 hektara. Gajenje povrća, a samim tim i paradajza je veoma zahtevno, a u ovom poslu trajem i opstajem najviše zahvaljujući velikom entuzijazmu i upornosti.

-Svakako da je jedan od razloga što se bavim proizvodnjom paradajza i veoma dobra saradnja, odnosno kooperantski odnosi koje imam sa bačkopalanačkom fabrikom „Nektar“. S obzirom, da se radi o zaista obimnom poslu u njega je uključen i veliki broj sezonskih radnika. Nažalost, iz različitih razloga „sezonaca“ je sve manje, tako da mi je iz godine u godinu sve teže da ih angažujem. Kao i ostali uzorni domaćini i Radovan Pivarski je ostvarenu dobit iz povrtarske i ratarske proizvodnje uložio u agrar. Odlučio se da pokrene voćarsku proizvodnju na četiri hektara, na kojima uzgaja jabuke sorte greni smit i zlatni delišes.

 

-Zbog tržišta koje je nestabilno i najčešće bez bilo kakvih garancija u pogledu otkupnih cena, primoran sam na neki način da „svaštarim“. Najveći deo površina koje obrađujem – 25 hektara, je pod ratarskim kulturama. Uglavnom gajim soju i kukuruz, u odnosu 70 – 30 odsto. Ovaj odnos se iz godine u godinu menja, tako da jedne godine veću površinu zauzima soja, a druge kukuruz. Kako bi tokom najvećeg dela godine imao neki prihod, krajem leta i tokom jeseni odlučio sam se za gajenje kupusa na površini ne većoj od dva hektara – napominje Pivarski.

Na našem poljoprivrednom tržištu promene su dosta česte, tako da su po rečima Pivarskog poljoprivrednici prinuđeni da se snalaze kako znaju i umeju. Kompletnu proizvodnju kojom se bavi, a koja je dosta raznovrsna, Pivarski uspešno obavlja zahvaljujući vlastitoj mehanizaciji.

-Danas je savremenu proizvodnju nemoguće zamisliti bez primene agrotehničkih mera kao i potrebne mehanizacije. U ovom trenutku nedostaje mi jedino kombajn za pšenicu. Međutim i pored postojeće mehanizacije, za određene poslove neophodno je da angažujem i radnike, do kojih se inače teško dolazi. Njihovo učešće u sve tri pomenute proizvodnje je sve manje, pre svega zbog traktora i priključnih mašina kojima obavljam poslove u ratarstvu, povrtarastvu i voćarstvu. Međutim, i pored toga još uvek se nekako snalazim. Moram i ovom prilikom da istaknem, da se gotovo ni jedna poljoprivredna proizvodnja ne može održati bez subvencija.

-Svaka evropska država subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju, osim naše. Upravo to je jedan od razloga što nam je stanje u poljoprivredi ovakvo kako jeste – zaključio je Radovan Pivarski.

Prodaje i sok od paradajza

Radovan Pivarski pravi i prodaje sok od paradajza. Na godišnjem nivou to iznosi oko desetak hiljada litara soka. U zavisnosti od tražnje soka na tržištu, Pivarski će moći od naredne sezone da povećaju isporučenu količinu soka jer nameravaju da osavremene ovu proizvodnju.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here