Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа. У нашем народу овај празник се везује за најлепше верске обичаје и обреде који су се одржали и данас, мада делимично промењени.
Православни верници, чија црква поштује стари јулијански календар, Божић, рођење Исуса Христа, прослављају 7. јануара. Претходи му божићни пост, који траје од 28. новембра до 6. јануара. Основни циљеви поста су: прослављање Бога и његових светих и очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти. Пост подразумева молитве и чињење доброчинстава, уздржавање од лоших мисли, жеља и дела, као и уздржавање од мрсне хране.
Домаћица тог јутра меси тесто од којег пече погачу чесницу. У њу се ставља метални новчић (златни, сребрни, или обичан). Када је печена, износи се на сто на који је постављен Божићни ручак. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином, и потом ломи на онолико делова колико има укућана. По народном веровању, онај ко добије део у коме је новчић – биће срећан целе године.
Полажајник је први посетилац који долази у кућу на Божићно јутро и верује се да доноси домаћинству срећу и богатство.
Он укућанима честита празник, прилази огњишту и гранчицом бадњака распирује ватру говорећи.
„Колико варница, толико срећица. Колико варница толико парица. Колико варница толико у тору оваца. Колико варница толико прасади и јагањаца. Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља. Амин, Боже дај“.
Положајник симболички представља Мудраце који су према легенди пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење.
Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу кући у коју је ушао.
Црква не налаже стриктно да полажајник мора да буде мушкарац, али у народној традицији то углавном јесте тако. Верује се да „ко вам прву и кућу уђе за Божић, таква ће вам цела година бити” па је “пожељно” да полажајник буде јак, здрав и моћан мушкарац.
У неким крајевима та улога може да се повери и дечаку, нарочито у домаћинствима у којима се очекује да млада затрудни или да се старима донесе здравље.
Са друге стране, традиционална улога за жене њих је везивала за дом – вредне домаћице биле су те које спрамају ручак за Божић и дочекују госте, а не иду из куће. Оне зато нису могле да буду симбол снаге, ни мудрости, па су самим тим и „испадале“ са листе полажајника.
Ипак, у неким крајевима Источне Србије улогу полаженика обављале су управо девојке или жене за које се сматрало да су срећне. Њиховим доласком у кућу на Божићно јутро и домаћин и његова породица би себи обезбедили срећу.
Било да вам је битан пол полажајника или не, он треба да испуни другу, много важнију “улогу” – битно је да је реч о честитој и добронамерној особи која породици у чији дом долази жели мир, срећу и благостање. Уколико вам таква особа закуца на врата, дочекајте је “како доликује”, са много љубави и радости.
