Hvala što živim u zemlji Srbiji

0
763

Božić je. Čestitajući ovaj praznik, jedni drugima uvek poželimo mir. Mir Božiji. Zato ne bih, bar danas, da kvarim taj mir i pišem o lošim stvarima koje muče ovo društvo. Želim da pišem o lepim stvarima. Da li ih ima dovoljno za jedan pristojan tekst? Sve te prelepe stvari nabrojaću kroz zahvalnost onima koji naše živote iz dana u dan čine „boljim“.


Hvala za povećanje penzija, sad će svi penzioneri lakše moći da izdržavaju svoju tridesetogodišnju nezaposlenu decu.

Hvala za povećanje minimalca. Kao što je u matematici sve srazmerno i logično, tako je i u zemlji Srbiji povećanje minimalne cene rada srazmerno poskupljenju svega mogućeg. I to stvarno zvuči logično, ali ipak je ovo Srbija, neka sitna slova moraju da postoje. Problem je što je i sa te vaše pišljive 2000 dinara, koliko je veći minimalac, građanin ove zemlje svakako zadužen u tolikoj meri da mu iz blata bankarskih kamata samo još prsti vire. Ovo povećanje može samo da nam natovari upravo bankarskog službenika koji će vam nuditi povećan limit za zaduženje, pa da vam i prsti potonu. Kako vas nije sramota? Hajde vi preživite mesec sa 24.800 dinara!

Hvala što otvarate još logoraških fabrika koje ne služe ničem drugom nego da ponižavaju ovaj narod. Uslovi ispod svakog ljudskog dostojanstva, žene koje padaju u nesvest i koje imaju raspored odlaska u toalet predstavljaju vaš uspeh?! Ali zašto da mi to bude čudno? Veliki broj vas do svojih pozicija je stizao gazeći druge, pa čak i sebi bliske ljude. Zašto onda da vas bude briga što postoji šef koji će nakon intervencije hitne u firmi radnici reći da se vrati na radno mesto?

Hvala što šaljete inspekciju u frizerske salone da prete zatvaranjem ukoliko gazda ne prekreči salon u neku malo svetliju boju i ne nabavi još 15 lavaboa. Zašto tako? Dajte im konačno slobodu da otvoreno traže reket i odmah da kažu cifru i kraj. Čemu cirkus? Jel se tako bori protiv sive ekonomije? Tako što ćete naterati tog frizera da zatvori salon i onda na crno radi kod kuće ili popularnije rečeno „po kućama“? Alal vam vera.

Hvala vam što se borite protiv nasilja tako što ga svaki dan gurate u udarne termine. To je ono: „E, evo deco vidite, ovako NE treba da radite“. Dok učitelj to izgovori, oni već ideje sproveli u delo. Nasilničko delo. Borba protiv vršnjačkog nasilja se zasniva na tome da više ni otac ni majka ni učitelj detetu ne smeju da budu autoriteti. Niko njemu nije autoritet jer on ima svoja prava. Jadna su ta prava i pravila i zakoni. Pa kakvo može da bude dete koje može da radi apsolutno sve što hoće? To je sistemsko upropaštavanje ovog društva, i ništa drugo nego edukacija kako da postanu još veći nasilnici i siledžije. Nikakva je to porodica u kojoj se ne zna ko je otac, ko majka, a ko dete.

I na kraju hvala vam što ste takvi kakvi ste i što donosite te divne zakone. Pomogli ste mi da shvatim da nikad neću biti kao vi. Nikad neću imati vaše pare i vašu moć. Možda nikad neću otići na Kubu i imati normalan auto koji ne mora svaki mesec kod majstora. Ali imam svoj mir. Mir božiji.

Srećan Božić, Hristos se rodi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here