Tableti i mobilni telefoni – digitalna hipnoza dece

0
242

Da li vam se ikada učinilo da dete koje gleda u mobilni uređaj ili tablet izgleda kao da je drogirano ili hipnotisano? Ako jeste, bili ste u pravu. Studija sprovedena od Svetskog kongresa anesteziologa to i potvrđuje.


Istraživači su pre operacija jednoj grupi dece dali sedativ Midazolam, a druga grupa dece je dobila iPad da bi 20 minuta igrali igrice. Obe grupe su nakon toga dobile anesteziju. Nema dokaza da iPad uređaji izazivaju iste fiziološke promene kao sedativi, ali otkriveno je da igranje igara smanjuje anksioznost efikasno kao i sedativni lek. Sve veći broj dokaza sugeriše da preterana upotreba mobilnih telefona i sličnih uređaja može da izazove ozbiljne psihološke, emocionalne, pa i fizičke probleme po zdravlje deteta.

Tableti i drugi elektronski mediji sputavaju emocionalni razvoj deteta. Istraživači skreću pažnju na rizike izazvane popuštanjem roditelja , odnosno davanjem mobilnog telefona detetu kako bi ga ućutkali ili smirili kada plače. Dečiji psiholozi kažu da se na ovaj način onemogućava deci da nauče kako da kontrolišu svoja osećanja, a to ih čini zavisnim od spoljnih izvora zadovoljstva kada su uznemirena.

„Odavno je dokazano da previše gledanja televizije smanjuje razvoj deteta kada je u pitanju jezik i socijalne veštine“ – kaže istraživač razvojnog ponašanja, pedijatar sa Bostonskog univerziteta Dženi Radeski. „Mobilni mediji na sličan način kao i televizori utiču da dete malo vremena provodi u interakciji sa drugim ljudima što ga čini asocijalnim i nikako ne bi trebalo da postanu način na koji roditelji svakodnevno smiruju decu.“

Radeski i njegove kolege su početkom 2015. godine objavili istraživanja i istakli da tableti i mobilni telefoni nemaju nikakvu obrazovnu korist po dete. Ovi mediji mogu da pruže obrazovnu korist starijoj deci ako se koriste pod nazorom starije osobe. U ostalim kontekstima su štetni i nemaju koristi po razvoj deteta.Naročito su opasni ako se koriste sa ciljem da se detetu skrene pažnja, da se reši problem negativnih emocija ili dosada.

„Prekomerna upotreba uređaja tokom detinjstva može ometati razvoj empatije, socijalnih veština i sposobnosti rešavanja problema koji se inače razvijaju istraživanjem, igranjem i interakcijom sa prijateljima“, naglašava Radeski.

Studije pokazuju da ovi uređaji sputavaju razvoj motorike i koordinacije oko-ruka, što utiče na to da deca nisu u stanju da obave jednostavne zadakte, a utiče i na sposobnost da nauče da pišu kada krenu u školu.

„Otežan psihosocijalni razvoj zbog prekomernog korišćenja elektronskih medija doprinosi sve većoj pojave hiperkinetičkog poremećaja (ADHD)“- upozorava autorka knjige Toksično detinjstvo, Su Palmer. „Dijagnostikovanje ADHD poremećaja dovodi do toga da deca budu drogirana sa pravim farmaceutskim lekovima, što će sigurno narušiti njihovo zdravlje i izazvati emocionalne poremećaje.“

Stručnjaci iz Australije upozoravaju da više od 30 minuta dnevno provedenih za kompjuterima i tabletima u mladom uzrastu uzrokuje pojavu hroničnog bola u vratu i leđima u odrasloj dobi.

Pedijatrijski terapeut i autorka knjige “Virtuelno dete” Kris Rouan pozvala je roditelje, nastavnike i nadležne institucije da zabrane upotrebu portabl tehničkih uređaja do dvanaeste godine. Ona je navela 9 argumenata zasnovanih na naučnim istraživanjima:

Uticaj na razvoj mozga

Mozak deteta utrostručuje svoju veličinu do napunjene druge godine života i nastavlja da se neprekidno razvija do 21. godine. Rani razvoj mozga uslovljen je podsticajima iz okruženja kao i njihovim nedostatkom. Preterana izloženost tehnološkim uređajima negativno utiče na funkcionisanje mozga i izaziva nedostatak pažnje, usporen razvoj kognitivnih sposobnosti, otežano učenje, povećanu impulsivnost i smanjenu sposobnost samokontrole – napade besa.

Usporen razvoj

Upotreba tehnologije ograničava kretanje što vodi usporenom razvitku. Svako treće dete polazi u školu sa zaostatkom u razvitku, što se loše odražava na opismenjavanje i akademsko postignuće. Fizička aktivnost poboljšava pažnju i sposobnost učenja. Korišćenje tehnologije pre 12. godine je od presudnog uticaja na razvoj deteta i njegovu sposobnost za učenje.

Epidemija gojaznosti

Gledanje televizije i igranje video igrica u korelaciji je sa gojaznošću kod dece. Deca kojoj je dozvoljeno da gledaju tv ili igraju igrice u svojoj sobi 30% češće imaju prekomernu telesnu težinu, a trećina njih dobije dijabetes. Izloženi su povećanom riziku od srčanih bolesti koje skraćuju život.

Nedostatak sna

Tri četvrtine roditelja dozvoljavaju deci upotrebu tehnologije u dečijim sobama, a 60% njih nema uvid u to kako i koliko deca koriste tehnologiju. U tri četvrtine slučajeva deci od 9-10 godina nedostaje san u tolikoj meri da se to odražava na njihove ocene u školi.

Mentalne bolesti

Preterana upotreba tehnologije rezultira porastom depresije i anksioznosti kod dece, sindromom poremećaja pažnje, teškoćama sa vezivanjem, autizmom, bipolarnim poremećajem i drugim problemima u ponašanju.

Agresivnost

Nasilje u medijima dovodi do nasilja među decom. Mala deca su sve više izložena prikazima fizičkog i seksualnog nasilja u medijima. Mnoge igrice, filmovi i emisije prikazuju ubistva, silovanja, zlostavljanje i sakaćenje.

Zavisnost

Roditelji se sve više vezuju za tehnologiju i sve više udaljavaju od svoje dece, a u nedostatku vezanosti za roditelje, deca se okreću tehnološkim spravama i postaju zavisnici. Svako jedanaesto dete uzrasta između 8 i 18 godina zavisno je od tehnologije.

Zračenje

U maju 2011. godine Svetska zdravstvena organizacija označila je mobilne telefone i ostale bežične elektronske naprave kao “potencijalno kancerogene” (rizik kategorije 2B). Mozak i imuni sistem dece je u razvoju, pa su oni osetljiviji na ove rizike. U međuvremenu su se pojavile preporuke da se kategorija rizika preinači u 2A, što znači “verovatno kancerogeno”.

Neodrživost

Način na koji današnja deca odrastaju i obrazuju se uz tehnologiju više nije moguće održati. Deca su naša budućnost, ali nema budućnosti za decu koja preterano koriste tehnologiju. Hitno je potreban udruženi napor da se smanji količina tehnologije u dečjim životima.

U ovim argumentima Kris Rouan podržali su dr Endru Doan, neuronaučnik i autor knjige “Navučeni na igrice”, dr Hilari Keš, direktorka Programa za oporavak od internet-zavisnosti, Američka pedijatrijska akademija i Kanadsko udruženje za pedijatriju. Preporučuju da se deca do druge godine uopšte ne izlažu tehnologiji, deca od 3-5 godine najviše 1 sat dnevno, a od 6 do 18 godina ne preko dva sata dnevno, u šta se ubraja i gledanje televizije.

Da li ove preporuke neko sluša? Očigledno ne, jer istraživanja pokazuju da se ove “doze” izlaganja tehnologiji prekoračuju i po 4-5 puta.

Šta zabrinuti roditelji mogu da urade?

Istraživanja pokazuju efikasnost jednostavnog postavljanja ograničenja vremena koje dete provodi pred ekranom i doslednost u tome. Stručnjaci preporučuju zabranu ekrana u spavaćim sobama, čak i ako to podrazumeva isključivanje WIFI-a noću tako da deca ne mogu da koriste mobilni telefon nakon odlaska u krevet.

O tome da li i koliko su elektronski uređaji štetni svima bi trebao da bude dovoljan podatak da je i sam Stiv Džobs, osnivač i vlasnik najveće kompanije mobilnih telefona i tablet uređaja – Apple, svojevremeno izjavio da svojoj deci ne dozvoljava korištenje istih.

Da li će svi podaci i studije o štetnosti korištenja mobilnih uređaja biti dovoljni da se dva puta razmisli pre nego što se isti da malom detetu u ruke kako bi se prekratilo vreme čekanja kod lekara, u restoranu ili samo da bi se „ubila“ dosada kod kuće ako zbog obaveza ili umora nismo u mogućnosti da im se dovoljno posvetimo? Ili je pametnije umesto ovog instant rešenja smisliti neki drugi način da se dete zabavi, dok se trenutna situacija ne promeni?



IZVORPriredila: Viera Činčurak Đorđević
PODELI
Prethodni tekstOtkad slavimo Srpsku Novu godinu?
Sledeći tekstBadnjak i Božić u Obrovcu (VIDEO)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here