Današnje ludo vreme iznedrilo je i nova luda zanimanja. Jasno je da finansijska, ekonomska i socijalna kriza vladaju skoro u celom svetu pa se i ljudi dovijaju na različite načine. Izmišljaju se nove profesije, i hajde, mnoge od njih i imaju smisla jer zašto ne iskoristiti moć društvenih mreža i zarađivati sedeći za kompjuterom? Ono što nema smisla, a ujedno može da bude i pogubno jeste instant sreća koju možemo pronaći na svakom ćošku.
Dobar dan, ja sam vaš novi life coach!
Životni treneri za ljude. To su neki novi likovi koji nisu ni psihijatri, ni psiholozi, a kažu da je pogrešno nazivati ih i životnim trenerima, jer se samo tako moglo prevesti sa engleskog. Oni nisu životni treneri, kažu, nego vaši partneri u životu i oni će vas naučiti da razmišljate pozitivno. Čak i onda kad vam život priredi ružne trenutke, naučiće vas da se stalno smejete.
Volela bih da pitam bilo koga od njih, i onih koji mlate lovu zamazujući narodu oči, a i one koji im slepo veruju kako je moguće stalno misliti pozitivno? Kako je moguće da čovek stalno bude nasmejan? Kako je moguće da idem na posao, sređujem kuću, menjam pelene, svađam se sa mužem, idem po hleb, letim na sastanak, kuvam ručak i da sve vreme sa osmehom razmišljam: „Moj život je divan, ja sam srećna, smej se, i pevaj“!? Ljudi, to nije normalno i nikako nije zdravo!
Ja nisam psiholog niti psihajatar, ja sam „samo“ novinar, ali sam pre svega običan čovek. I kao svi vi, umem da se smejem i pomislim kako sam najsrećnija i najbogatija žena na svetu, ali isto tako, umem da vičem, nerviram se, i plačem iz sveg glasa. Da plačem toliko da mi se nos potpuno začepi, a oči zabole i oteknu. I to onako, da olakšam dušu.
„Kakve su ti misli, takav ti je život“, rekao je otac Tadej. I bio je u pravu, ne može nam život biti lep ako želimo da komšiji crkne krava, a komšinici pukne štikla dok ponosno šeta ulicom. Ali to nema veze sa našim slabostima. Čovek mora da plače. Mora da vikne, ne na partnera, ne na decu, jednostavno mora da poklekne, jer samo tako će, kada ponovo ustane, naučiti šta je život. Shvatiće lekciju, naučiti je, i postati jači.
Slušajući životne trenere na televiziji, hvata me panika jer sam svesna da postoje i oni koji im veruju. Oni prodaju sreću i osmehe, to im je jedini posao. Oni moraju da se pojave u emisijama najgledanijih emisija da vam kažu da se u svakoj životnoj situaciji nasmejete i nastavite dalje. Svi imaju lepe i nove zube pa vam onda još draže da se i vi nasmejete, odete na njihove terapije i finansirate njihove nove zube iako vi nemate ni za kiflu. Ali naučiće vas da se smejete kao i vaša komšinica Mara. Pa neće više ona biti najsrećnija u ulici. Naučiće vas da na sledeće izbore isto idete nasmejani pa da u tom ludilu smejanja zaokružite samo broj 1.
Okrenite se svojim najmilijima i smejte se, plačite, radujte, vičite, nervirajte, pevajte, mrštite, kukajte. Jer ljudi smo. Ili tek treba da postanemo.
