Proizvodnja povrća na malom prostoru

Ljubica Svitlica iz Mladenova proizvodi povrće na otvorenom, a kupaca ima tokom cele godine.

0
930

Kupci na bačkopalanačkoj zelenoj pijaci dobro poznaju Ljubicu Svitlicu iz Mladenova, koja godinama unazad prodaje povrće na jednoj od tezgi.


Prodaje samo svoje proizvode i zato za nju ne važi priča o nakupcima ili preprodavcima, koja se često vezuje za pijačare. Pre desetak godina ostala je bez posla, te joj je proizvodnja i prodaja povrća bila jedini vid zarade. Ne bavi se plasteničkom proizvodnjom, već povrće sadi na otvorenom.

„Odavno nisam u radnom odnosu. Imam nekoliko parcela u Mostongi, najplodnijem delu atara u Mladenovu, gde se tradicionalno sadi povrće, jer je zemlja kvalitetna i pogodna za proizvodnju paradajza, paprike, celera, luka, krompira, boranije. Odnedavno odlično funkcioniše i kanalska mreža, što svima nama koji u ovom delu imamo posede mnogo znači, kako zbog odvodnjavanja kad naiđe kišni period, tako i navodnjavanja kad je suša. Ovako mali posed idealan je samo za proizvodnju povrća, jer ni jedna ratarska kultura ne bi obezbedila takav prihod, kakav mi godinama unazad donose povrtarski usevi. Bavila sam se ovim poslom i dok sam radila u firmi i tako sam svojim kolegama prodavala sve što je meni bio višak, a kada sam ostala bez posla morala sam povećati proizvodnju, a novo mesto za prodaju našla sam baš na pijaci“, otkriva Ljubica.

Proizvodnja povrća je tradicija

Ona objašnjava da je proizvodnja povrća, prvenstveno celera i paprike sedamdestihh i osamdesetih godina bila uobičajena u ovom selu i da je Mladenovo nadaleko bilo čuveno po ovoj proizvodnji:

„Svaka porodica proizvodila je celer i papriku, sve se radilo ručno, svako za sebe pravio je male rasadnike za proizvodnju rasada, a kasnije bi mlade biljke iznosili na njivu. Niko nije imao sistem za navodnjavanje, ručno smo zalivali, a zemlja je rastresita plodna crnica. Stariji žitelji našeg sela još uvek rado prepričavaju kako su tada šleperi dolazili u selo i odvozili celer u gotovo sve republike tadašnje države. Danas je situacija drugačija, nema organizovanog otkupa, oni koji i sada gaje povrće imaju problem sa plasmanom i naplatom“.

Ljubičina sezonska ponuda na pijaci Foto: Rada Milišić

 

Pijačna prodaja

Ljubica napominje da se baš zbog toga odlučila za pijačnu prodaju i da zbog toga seje od svega po malo kako bi tokom cele godine imala ponudu na svojoj tezgi, sigurnu prodaju i zaradu.

„Na pijacu dolazim samo sredom i subotom. Imam stalne kupce, koji i ovih zimskih dana na mojoj tezgi mogu da kupe krompir, luk, pasulj, bundeve, zelen, aromatični celer, ali i kuvani paradajz, kiseli kupus i cveklu. A tokom proleća i leta imam gotovo sve vrste povrća, koje je uvek sveže. Već sam se uhodala, tako da tokom poslepodneva berem, nosim kući i uveče povrće čistim i sortiram da bih sutra ujutru već imala bogatu ponudu za moje stalne kupce“, kaže ova povrtarka.

Posao je težak, ali se mora raditi

Kako objašnjava, sezona samo što nije krenula, treba se pripremiti za proizvodnu rasada, a to je veliki posao – počev od odabira semena pa do setve, rasađivanja, nege, okopavanja, branja. Uvek napominje da koristi isključivo stajsko đubrivo, izbegava hemiju, iako upravo zbog toga ima mnogo više posla, ali i zdravije povrće, što je pravo zadovoljstvo njoj kao proizvođaču, ali i njenim kupcima.

„Nimalo nije lako. Svi koji su bar nekad sadili bilo šta od povrća, znaju koliko je to težak i odgovoran posao, ali dok još uvek mogu da radim, proizvodim i prodajem, baviću se ovim poslom“, kaže na kraju Ljubica Svitlica iz Mladenova.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here