Пословно – стамбени објекат, санаторијум др Едуарда Илга, данас Народна библиотека „Вељко Петровић“, на тргу Братства и јединства број 30 у Бачкој Паланци, грађена је на прелазу из 19. у 20. век.
Некада у школској улици (данас трг Братства и јединства), била је прека приземна кућа породице Илг, омеђена са јужне стране зградом штампара Черничека (где је данас тржни центар „Мозаик“), а на северној страни Раповом кућом (данас жупни уред римокатоличке цркве).
Др Едуард Илг је био срески лекар у Паланци, а затим од 1888. године, лекар моћне „Кранк касе“ у Немачкој Паланци. То му је омогућило да на плацу срушене породичне куће подигне велику и лепу једноспратну зграду која је и данас, један од најбоље очуваних објеката из тог периода у нашем граду.
Зграда је подигнута на самом почетку 20. века, правоугаоне основе у стилу касне мађарске сецесије, са два улазна портала и подрумском етажом испод две трећине објекта. Јужни улаз са приземљем био је пословни део објекта, а северни улазни портал и спрат чинили су стамбени простор породице Илг, који је повезан дрвеним степеништем са приземљем и малим тремом, који излази у дворишни парк.
Архитекстонска вредност овог објекта огледа се пре свега, у његовој стилској чистоти, складности грађевинских маса и функционалност, која кореспондира између пословног и стамбеног простора. Наравно, најбогатије је украшена улична фасада која на повишеном парапету (сокли), целом вертикалом је благо извучена, како централни део тако и улазни портали.
Пратећи историјат куће др Илга, долазимо у 1944. годину када је у њој формирана Војна болница, која ће обухватити комплекс зграда од Клостера (данас ОШ „Свети Сава“) закључно са санаторијумом др Илга. Укидањем војне болнице, зграда остаје у функцији здравства. Наиме, у њу је пресељен Антитуберкулозни диспанзер (до тад је био у дворишној згради данашње школе „Херој Пинки“), а спратни део је прилагођен стационарном лечењу болесника. Подрумске просторије су приведене намени болничке кухиње, двориште у болнички парк, а дворишни мањи објекат, који излази на улицу Југ Богдана, у мртвачницу.
Илгова зграда је предата 1968. године на управљање Народној библиотеци „Вељко Петровић“ у којој се и данас налази.
