Online takmičenje: Moje dete je bolje od tvog!

0
501

Kako biti savršen roditelj? Da li takvi uopšte postoje? Pa, ako pitate google, da, postoje, i to ih je puno.


Najbanalnija pitanja više ne postavljamo ukućanima, roditeljima, učiteljima nego sve pitamo upravo google. Tako će i današnji roditelji radije sa detetom u jednoj i telefonom u drugoj ruci, google pitati zašto dete plače (ima li poente bilo kome postaviti ovo pitanje, a kamoli google-u?), kad izbijaju prvi zubići, ali i kako vaspitati dete i napraviti od njega novog Teslu?

Odgovore na ova pitanja, vrlo često na raznim forumima, ali i u komentarima na mišljenje stručnjaka, daju upravo ti, savršeni roditelji. Njihova deca nikad ne plaču. Spavaju celu noć od kad su iz porodilišta došli, puze od petog meseca, a hodaju od devetog. Sa godinu dana su imali fond reči kao Ivan Klajn.

Naravno da je svako dete drugačije i naravno da neko napreduje brže od drugog, ali nije to ono oko čega se vodi rasprava.

Listajući komentare, na takvim tekstovima koji sve više „iskaču“ na društvenim mrežama, shvatam da se ti roditelji takmiče u disciplini „Moje dete bolje od tvog“. Sve počne od komentara majke čije je dete zdravo, fino napreduje, razvija se prema ustaljenim parametrima. Tu sve počinje. Sledi dete koje je sa šest meseci, po priči majke, skoro potrčalo, pa ono koje sa godinu slika Mona Lizu, i sve do „malog genijalca“ koji sa 3 godine ne koristi nikakve igračke već po ceo dan čita knjige.

Da li je ovo sve realno?

Da li ta deca zaista tako žive ili majke naprosto žele da pohvale sebe (da, hvale isključivo sebe, ne dete)? Da li je velika većina tih izjava izmišljena samo da bi se neko našalio? Jedna od loših strana interneta je upravo ta, što svi mogu da pišu sve i ne možemo uvek proveriti istinitost nekog podatka.

Problem je što postoje one majke koje će sebe smatrati lošijim jer njihova deca nisu ni blizu tim super – bebama. Problem je što mi je nedavno jedna vidno nervozna majka rekla: „Ali ja sam na internetu pročitala da neka deca u  tom uzrastu (u pitanju je šestomesečna beba) već uveliko jedu slane kašice, a on neće, i ne znam kako da ga nateram bar da proba?“ Problem je što je jedan roditelj komentarom na tekst o vaspitanju dece, uvredio decu sa Daunovim sindromom, nazvavši manje razvijenu decu od njegovog „daunovcima“.

Od kad nas je to roditeljstvo pretvorilo u monstrume koji se očajnički takmiče čije će dete pre narasti? Zašto je važnije „okačiti“ na internet dokaz kako smo divni roditelji nego se zaista potruditi da to i budemo?

Ne želim da kažem da na internetu ne mogu da se pročitaju kvalitetni tekstovi o roditeljstvu, dosta pozitivnih i negativnih iskustava roditelja, ali i konstruktivnih komentara. Ali internet nije mesto gde ćemo se dokazivati kao roditelji. Našoj deci smo najbolji kad ostavimo tablete i telefone, uzmemo njih i ljubimo dok im ne dosadi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here