Eksperimentalna proizvodnja pri kraju

Dragan Bjelić u Obrovcu pokrenuo proizvodnju agropeleta.

0
1451

Pre tri godine Dragan Bjelić je rešio da porodičnu kuću u Obrovcu, greje na agropelet.


Odluku je doneo uvidevši da na njivama koje obrađuje on, ali i ostali poljoprivredni proizvođači, svake godine se zaoru velike količine sojine stabljike, pšenične slame, kukuruzovine kao i drugih biljnih ostataka. Nakon višegodišnje analize pre svega našeg tržišta, u domenu bioenergenata doneo je definitivnu odluku da počne sa proizvodnjom agropeleta.

– Pre tri godine u posao proizvodnje agropeleta krenuo sam dosta obazrivo. Naime, nabavio sam kotao za grejanje instalirao ga u podrumu porodične kuće u Obrovcu i počeo da je grejem na ovu vrstu energenta. Prvi rezultati do kojih sam ubrzo došao, bili su stimulativni jer sam ustanovio da bi proizvodnja koju sam pokrenuo mogla biti pun pogodak – kaže Dragan Bjelić.

– S obzirom da se moje domaćinstvo bavi poljoprivredom, problema sa obezbeđivanjem sirovina nisam imao. Nakon ovih rezultata, počeo sam razmišljati o proširenju proizvodnje. Najkvalitetniji i najkaloričniji agropelet dobija se od sojine slame i stabljike uljane repice.

 

– Tokom prošlogodišnje sezone ubiranja letine obavio sam baliranje ostataka soje nakon njene žetve, a lagerovao sam i određenu količinu ostataka uljane repice, ali ih još nisam preradio u agropelet. Planiram da proizvodnju agropeleta od ostataka uljane repice počnem do nove žetve ove kulture. Najveći i najteži deo posla u proizvodnji agropeleta predstavljaju pripremni radovi koji se odnose na mlevenje mase. Izuzetno je važno da se pripremni poslovi dobro obave, kako bi krajnji proizvod bio kvalitetan. Veoma je važno da pelet bude homogenizovan, da je čvrst kako se ne bi kidao i pucao prilikom stavljanja u peći.

Proizvodnja je automatizovana, tako da je ljudski rad sveden na minimum. Pod uslovom da sve teče po planu, proizvodnja agropeleta će se odvijati tokom cele godine – naglašava Dragan Bjelić.

U poslu kojim se odnedavno bavi, Dragan kaže da je problem što su peći u koje se loži agropelet dosta skupe za većinu onih koji bi da se greju na ovu vrstu pogonskog goriva. Naime, cena koštanja peći je minimum 1.200 evra. Bjelić smatra bi u proizvodnji agropeleta, najveći problem mogao biti obezbeđivanje sirovina – sojine slame, žitne slame, stabljike uljane repice…

– Određeni broj poljoprivrednih proizvođača, koristi stabljike soje nakon kombajniranja za đubrenje njiva. Međutim, i ostali proizvođači soje, uljane repice, pšenice i drugih kultura nekako nerado se odlučuju za prodaju biljnih ostataka, nakon žetve odnosno berbe. Uz sve ovo, iz godine u godinu pojavljuje se sve veći broj proizvođača agropeleta pa je tržište za nabavku sirovina od kojih se on pravi suženo. S obzirom da je bačkopalanačka opština poznata po gajenju soje, nadam se da ovaj problem ipak neće biti izražen u velikoj meri – napominje Bjelić.

U ovom poslu za sada je najmanji problem plasman odnosno prodaja agropeleta. Potrebe za ovom vrstom energenta su u porastu ne samo kod nas već i u svetu. Agropelet koji proizvodi Dragan Bjelić, polako ali čini se sigurno već nalazi put do kupaca.

– Prodaja se za sada odvija samo na jedan način. Naime, potencijalni kupci treba da dođu u Obrovac i da kupe agropelet. Za sve njih na raspolaganju je telefon 063 81 61 552, gde će dobiti sve neophodne informacije oko mesta za preuzimanje, cene, utovara… Pod uslovom da sve bude teklo kako sam isplanirao, agroplet će se uskoro naći i u prodajnoj mreži – naglašava Dragan Bjelić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here