Namirnice koje se preporučuju za 2018. godinu

Najbolje je jesti namirnice s našeg podneblja.

0
528

Kurkuma, proklijala zrna, povrće umesto žitarica, mleko bez laktoze i mahunarke – pet je namirnica koje će u 2018. godini biti najpopularnije. Pokazalo je istraživanje sprovedeno među 740 svetskih dijetetičara i nutricionista, a objavili su ga svi svetski mediji. Nije prvi put da se na početku godine izlazi sa top-listom proizvoda koje bi trebalo uvrstiti u zdravu ishranu.


Potrošači će se, tvrde, koncentrisati na smanjivanje količine šećera u svakodnevnoj ishrani, a povećaće se udeo proteina, što je dobra vest. Prema mišljenju stručnjaka, superhrana koja je doživela najveći procvat u 2017. jeste kokosovo ulje, dok su ketogena (bez ugljenih hidrata) i paleo ishrana (ishrana naših predaka u kojoj dominira meso) bile najčešće usvajane kada je reč o planiranju dnevnih obroka.

Stručnjaci predviđaju da će hrana siromašna mastima polako izaći iz mode, dok će namirnice iz domaće proizvodne, naročito one koje utiču na zdravlje creva, dobiti prednost u ovoj godini. Zapravo takav trend postoji još od 2015. godine kada je Džoš Šonvald, stručnjak za gastronomiju i autor knjige koja govori o tome kako će naša ishrana izgledati u budućnosti, najavio da mast neće više biti neprijatelj.

„Domaća kobasica je na ceni. Grašak – nova zvezda kuhinje. Vreme je za proso.“ – izjavio je Šonvald za američki „Tajm“.

Trendovi u ishrani

„Njujork tajms” je na istu temu pokušao da odgovori na pitanje kako smo postali robovi trendova u ishrani zaključujući da opsednutost zdravom hranom postaje trend širom sveta, a da je najveći gubitnik industrija, jer ostaje bez kupaca, koji se okreću od proizvoda koji su do juče bili osnovni izbor.

Od 2000. godine za četvrtinu je opala prodaja žitnih pahuljica zbog previše šećera, a zabeležen je i pad prodaje gaziranih pića, pa čak i đusa. Proizvođači mesa pokušavaju da smanje upotrebu antibiotika, dok je jedini problem konditorske industrije kako da izmislili nove recepte za zdrave slatkiše. Međutim, domaći nutricionisti su sumnjičavi kada je reč o takozvanim supernamirnicama.

„Kad me pitaju koja je namirnica dobra, ne znam šta da kažem. Ne postoji supernamirnica niti supernutricionista. Iza svake priče ili trenda uglavnom stoji novac ili neki interes. Ljudi vole da prate trendove, primećujem to, međutim, zaboravljaju da je suština u umerenosti. I da je najbolje jesti hranu s našeg podneblja.“ – savetuju naši nutricionisti.

Kada je reč o kurkumi koja je na listi pet preporučenih za ovu godinu, ona je već dobila epitet najzdravije na planeti. Omiljeni azijski začin jarko žute boje povoljno deluje na funkciju i rad mozga i srca. Dobija se iz istoimene korenaste biljke iz porodice đumbira i već nekoliko godina puni stranice naučnih časopisa. Korisna je i za dijabetičare, a naučno je dokazano da kurkumin pigment (koji joj daje karakterističnu žutu boju) ima povoljno delovanje na insulinsku rezistenciju.

U poslednjih nekoliko godina objavljeno je više od 1.500 naučnih radova koji govore o kurkuminu, a Američki nacionalni institut za zdravlje sprovodi četiri klinička eksperimenta sa sastojkom ove biljke koja se razmatra kao terapija čak i za Alchajmerovu bolest.

Trendovi u ishrani ne dolaze spontano, oni se nameću, samo je pitanje da li stižu iz kuhinje industrije ili nam ih serviraju naučnici na osnovu svojih istraživanja. Margarin je bio popularan dok stručnjaci nisu saopštili da je ipak bolji puter, a onda i svinjska mast. Da li zato nove generacije potrošača, oni između 20 i 37 godina, sve manje veruju velikim proizvođačima hrane. Prema jednom od poslednjih istraživanja u SAD, čak 42 odsto ovih potrošača ne veruje velikim kompanijama za proizvodnju hrane, a isti stav ima samo 18 procenata starijih kupaca koji su odrasli na ovoj hrani.

Promene navika u ishrani bukvalno su naterale industriju da ubrzano menja dosadašnji koncept proizvodnje. Za početak, traži se da se drastično smanji upotreba šećera, da je sve više sveže, a manje prerađene hrane, u upotrebu se vraćaju davno zaboravljene sirovine, traži se da koriste celo zrno žitarica i ponude raznovrsnije sirovine umesto kukuruza koji je do sada dominirao. Sve to industriju mnogo košta, a još veći problem jeste neizvesnost koliko će koji trend potrajati.

Da li će zeleniš u trendovima za sledeću deceniju, na primer, zameniti specijaliteti poput pljeskavice od veštačkog mesa, koja je pre nekoliko godina najavljena kao projekat koji će svet spasiti od gladi. Jer, prema podacima FAO, potrošnja mesa će se u narednih 40 godina udvostručiti, a to će, pretpostavlja se, uticati na nejednaku distribuciju hrane i činiće meso izuzetno skupom i luksuznom robom. Zvuči neverovatno, ali možda će se to i dogoditi, jer je prvi veštački hamburger od govedine procenjen na 250.000 evra, za samo 140 grama mesa iz epruvete.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here