Hleb po propisima SFRJ odlazi u prošlost

Na listi najčešćih žalbi građana Poljoprivrednoj inspekciji su hleb i pecivo u pekarama

0
490

Da bi se hleb nazvao ražanim potrebno je da ima najmanje 70 odsto ražanog brašna, a ne samo u tragovima kako je do sada najčešće bio slučaj. Pekari su dužni da u burek stave najmanje 20 odsto nadeva, dok sva peciva u prodaji mora da prati tačna specifikacija o tome šta sadrže. 


Ovo do sada nije bio slučaj kod svih proizvoda, što je otvaralo prostor proizvođačima da na legalan način profitiraju, propuštajući da navedu tačne sastojke u vekni i drugim pekarskim proizvodima.

Nova pravila koje je država propisala za pekarsku industriju stupila su na snagu 1. januara ove godine i konačno bi morala da stave tačku na brojne prevare i nagađanja o kvalitetu ove namirnice na domaćem tržištu. Proizvođači su imali dovoljno vremena za usaglašavanje jer je Ministarstvo poljoprivrede Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenine usvojilo još u avgustu 2016. godine. Ovi propisi zamenili su one još iz perioda bivše Jugoslavije, čija su rešenja bila ne samo prevaziđena već i nedorečena.

Šta kažu nadležni?

Nenad Vujović, načelnik Republičke poljoprivredne inspekcije, rekao je da su kontrole o sprovođenju novih propisa u toku. Kaže da će potrošačima sada biti olakšan izbor jer će biti garantovan minimum kvaliteta koji proizvođač mora da ispuni. Sada su jasnije određeni procenti koji moraju da budu poštovani kako bi neko svoj hleb nazvao – ražanim, kukuruznim, heljdinim, speltinim… To je bilo nužno jer su problemi poslednjih godina bili uglavnom u vezi sa netačnim i nepotpunim deklarisanjem.

U Srbiji posluje između 2.800 i 3.000 pekara, mada potpuno tačan podatak koliko pekarskih pogona radi u državi ne postoji jer je ova branša, poslednjih godina, bila najviše podložna promenama. Država je proizvođačima dala prilično dug period pripreme za rad po novim propisima. Po ranijem istraživanju, najuočljiviji problemi su bili kod takozvanih specijalnih hlebova, koji se prave od dve ili više vrsta brašna, pa se teško moglo utvrditi koje je od njih dominantno u vekni.

Nepotpune informacije za potrošače

Po sada već starom pravilniku ako pravite ražani hleb i u njega dodajete 20 odsto pšeničnog brašna, niste bili obavezni da to i napišete. Potrošači tako nisu imali potpune informacije šta kupuju.

Na rang-listi najčešćih žalbi građana Poljoprivrednoj inspekciji već nekoliko poslednjih godina su hleb i pecivo u pekarama, konditorski proizvodi i žitarice.

Ova inspekcija prati 18 grupa biljnih proizvoda (šećer, ulje, kafa, čaj, brašno, začini…), ali tri pomenute se svake godine izdvajaju po broju žalbi.

Hleb i pecivo zdravstveno su bezbedni, a nepravilnosti, kada ih ima, najčešće se odnose na deklaracije upakovanih proizvoda – kvalitet i sastav. Ono što se još navodi kao problem jesu uslovi proizvodnje i higijena u pekarama.

Nova pravila, više cene?

Speltin hleb, sve popularniji kod potrošača, po novim propisima mora da sadrži najmanje 70 odsto speltinog brašna ili drugih mlinskih proizvoda od ove žitarice. Pitanje je da li će ovo uticati i na cene vekni jer ovoga brašna ima relativno malo na tržištu i prilično je skupo.

Hleb proizveden od drugih vrsta žita u promet se stavlja pod nazivom koji odgovara vrsti upotrebljenog žita za njegovu proizvodnju, kao raženi, kukuruzni, heljdin i dr. Kukuruzni hleb se proizvodi od najmanje 60 odsto kukuruznog brašna, a heljdin od najmanje 30 odsto heljdinog brašna, navodi se u pravilniku.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here