Na palanačkoj Reveni u Bagremari bilo sveta i iz okolnih mesta

0
1089
Foto: Dnevnik (M. Sudžum)

BAČKA PALANKA: Na Sretenje Gospodnje, 15. februara u „Bagremari“, šumi koja počinje odmah na ivici varoši, pa se širi prema Obrovcu, po deveti put održana je Revena, obeležen Dan državnosti Srbije. Iako su prethodni dan kiša i sneg natopili zemlju, bilo je malo blata, ali to nije smetalo da se okupi preko 1.500 ljudi.

Vrteli su se na ražnjevima janjci i prasići, a glavna atrakcija bio je vo od 500 kilograma na ražnju. Satima ga je vrtio Mišo Smiljanić – Bubreg iz Mladenova koji kaže da je u životu ispekao preko stotinu volova i da je posle tog broja prestao da ih broji.

Većina prisutnih, a čak je i organizator rekao da ovde nema nikakvog takmičenja već da je cilj da se ljudi druže, došlo je u šumu da se vide oni koji se poznaju, a tokom godine nisu se susreli, da se priupitaju za zdravlje, familiju, da zapevaju uz čašicu…

Čule su se u „Bagremari“ i gajde i tambure, pevala je i poznata ovdašnja izvorna krajiška pevačka grupa „Balkana“ koju decenijama uspešno vodi Dane Kljajić.

Na Revenu su došli i ljudi iz okolnih sela, poneli stolove, postavili kao za najsvečaniji ručak, nudili rakije od grožđa, šljiva, kajsija, krušaka, dunja… Hvalili se medaljama sa mnogobrojnih smotri alkohola, a posebno se nudilo vino koje je, na primer, po rečima Borisa Ercega iz Obrovca, prethodni dan, na svetog Trufuna u Neštinu osvojilo srebrnu medalju. Na istoj smotri alkohola, ali u konkurenciji rakija, srebrnu medalju u Neštinu osvojio je Aleksandar Bogunović iz Palanke.

Aleksandar Bogunović (levo)

Doneo čovek nagrađenu kruškovaču u jednoj litri, pa se iznenadio što se posle petnaestak minuta moglo videti dno.

Đuro Dragić iz Bačke Palanke, a prevalio je 65 godina života, priča kako je u dosadašnjem životu ispekao toliko janjaca na ražnju da se ni broja nezna. Veli, sada ga deca uče kako se peče janje. Hoće mladi da su pametniji od očeva, a to ne može. Priznaje da se jagnje na ražnju u prirodi mora vrteti barem sat duže nego u pečenjari (umesto tri, četiri sata). Jer, zimsko doba je, hladovina, treba više vremena, ali zato treba zaštiti vatru, ukopati ložište, spremiti dobra drva, kvasiti pečenicu, paziti…

Foto: Dnevnik (M. Sudžum)

Ceo radni vek sam odradio u nekadašnjem ovdašnjem „Građevinaru“, radio sam i u „pokojnoj“ Keramici, pa sam pravio Šidel dimnjake prvenstveno za centralna grejanja u kućama i stambenim višespratnicama, dodaje Đuro.

Kako kaže, u ta vremena bilo je mirnije, živelo se lepše, nekako lakše, a tek tada se peklo, mezilo…

Sećam se da se tada, kada se nađemo u nekoj od ovdašnjih kafana, na primer, u starom „Metalcu“, posle druge-treće rakije, piva ili vina zaorila pesma. Sada čujem da se posle par pića obavezno potuku. Ušla neka nervoza među ljude, kao da ne znaju da pričaju jedni s drugima. Bilo je sve bolje, barem za mene, odnosno drugačije kada je bila Jugoslavija, zaključuje Đuro.

Zoran Hajrić, Sremac iz Šida, koji je ovde davno „udario kočiće“, odnosno zasnovao porodicu, u Bačkoj Palanci je poznat kao veliki ljubitelj hrane. Davno je pokrenuo i danas je organizator Škembićijade koja se održava svake godine na Dan opštine, odnosno Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu, 20. oktobra. Kaže da su škembići kuvani u kotliću ili oraniji bećarska hrana.

Dok se prase vrti na ražnju Zoran u stegu stisnuo šunku i mačetom tanko secka i nudi gostima koji su prišli stolu koje je postavilo njegovo društvo.

Biće malo čudno, ali ja pored svih tona hrane koju sam u životu spremao, danas, na Sretenje, prvi put pečem prase na ražnju, priznaje naš sagovornik i dodaje da je siguran da će biti pojedeno.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here