GAJDOBRA: Selo u bačkopalanačkoj opštini, Gajdobra, danas ima blizu 3.000 stanovnika, a naseljena je sredinom prošlog veka narodom koji je sa kamena Istočne Hercegovine došaou plodnu bačku ravnicu.
I danas je struktura stanovništva gotovo nepromenjena. Da bi sačuvali sećanje na zavičaj, pre šest godina ovde je formirano Udruženje za očuvanje tradicije i običaja srpskog naroda „Tradicija“.
„Kada smo 2011. godine osnovali „Tradiciju“ sebi smo dali zadatak da očuvamo tradiciju naših predaka, da se sredovečni podsete, a mladi nauče kako su živeli naši prađedovi“, kaže Milovan Savić, predsednik „Tradicije“.
„Udruženje broji 30-tak članova različite starosne dobi, a sve nas povezuje zajednička želja i trud koji ulažemo u ostvarivanje ciljeva zbog kojih je i osnovana „Tradicija“. U prostoru koji nam je na korišćenje dala Mesna zajednica Gajdobra sakupili smo i čuvamo veliki broj eksponata, odnosno predmeta iz prošlosti koje su naši stari upotrebljavali u svakodnevnom životu. Jedan od zadataka našeg Udruženja je i očuvanje starih zanata, a na tom poslu vredno radimo“.
[wonderplugin_slider id=13]
U Gajdobri kažu, a time se ponose, da su uspeli dobrim delom da sačuvaju izvorni govor Istočne Hercegovine, što se može čuti i u razgovoru sa mladima koji za zavičaj svojih roditelja, deda i baba, zna iz priča ili su tek koji put, na primer, bili u Bileći, Nevesinju, Trebinju, Gackom, zavičajnom kraju iz koga je najviše kolonista 1945. godine došlo u Gajdobru.
Pravoslavni Hercegovci u svom novom zavičaju izgradili su prelepu crkvu posvećenu svetom Petru i Pavlu, u centru sela izgrađen je trg na kome dominira spomenik hercegovačkom vojvodi Luki Vukaloviću. Osnovna škola nosi ime po čuvenom pesniku Aleksi Šantiću, decenijama radi KUD „Blagoje Parović“, pa Fudbalski klub „Hercegovac“… U ovom selu, najrazvijenijem od 13 sela opštine Bačka Palanka, jer ovde u nekoliko fabrika radi preko 1.000 radnika, kažu da uspevaju da spoje tradiciju i moderna vremena. „Tradicija“ je jedan od načina da se to i ostvari.
