Svetosavske vrednosti nada za srećniju budućnost

Anđela Cvetković - Svetosavsko dete iz OŠ "Desanka Maksimović".

1108

Kada sam saznao gde stanuje ovogodišnje Svetosavsko dete iz OŠ „Desanka Maksimović“, Anđela Cvetković, odmah sam proverio na Gugl mapi, koliko vremena mi treba da stignem do njenog doma – 30 minuta užurbanog hoda. To me nije obeshrabrilo, pošto sam iz iskustva znao, da me čeka jedna prijatna porodica, sa sređenim međusobnim odnosima, gde caruje ljubav i razumevanje.

Nisam pogrešio, otac Miroslav me je dočekao pred kućom i posle stiska ruke, uveo u svoj dom. Po tradiciji u porodicama Svetosavske dece, dočekala su me nasmejana lica i razgovor je krenuo, kao da se poznajemo već godinama.

Anđela Cvetković, ovogodišnje Svetosavsko dete u OŠ „Desanka Maksimović“:

– Ponosna sam što sam postala Svetosavsko dete, pošto me je prvo predložio moj razred, potom su me na Nastavničkom veću, većinom glasova izabrali. U školi od predmeta najviše volim biologiju i crtanje. Volim životinje i biljke, a u školi idem na dodatnu nastavu iz biologije. Zahvaljujuči i tome, na školskom i opštinskom takmičenju osvojila sam treće mesto.

Volim i da crtam i slikam, a planiram da upišem srednju umetničku školu u Novom Sadu. U slobodno vreme družim se sa drugaricama, vozimo rolere. Ponekad odem i do kompjutera, kada za to imam slobodnog vremena. Drugarima bih poručila, ako žele jednog dana da postanu svetosavsko dete, da uče, poštuju starije, pomognu drugima i da budu pošteni.

 Mama Adrijana je, sasvim normalno, ponosna na uspeh svoje
kćeri.

– Veoma sam ponosna i mnogo mi je drago što je izabrana i što se trudi i radi. Malo smo iznenađeni njenim izborom, pošto Anđela pohađa VII razred, a do sada su uglavnom birali decu iz poslednje godine osnovne škole. Pošto sam u porodici uglavnom ja više sa decom (Cvetkovići imaju još jednu, mlađu kći), trudila sam se da je vaspitavam da poštuje starije, da se lepo ponaša i da uvek pomogne drugu i drugarici. Trudiću se da i mlađu kćerku vodim istim putem, pa ako zasluži, što da ne, da i ona jednog dana postane Svetosavsko dete. Sa njih dve imamo skoro drugarski odnos, Anđela mi sve kaže, bilo da je dobro ili loše i ta iskrenost je jedna od vrednosti u našim odnosima unutar porodice.

Otac Miroslav deli mišljenje svoje životne saputnice:

– Šta da kažem, kada smo saznali za Anđelin uspeh, zavladali su ponos i sreća. Podržavam način vaspitanja koji primenjuje Adrijana, pošto je ona puno više sa decom, ja sam zauzet na poslu i van njega, da zaradim dovoljno sredstava za nesmetan razvoj i školovanje mojih kćeri. U samoj porodici vladaju harmonični odnosi i sve teče u granicama normale.

Kada sam odlazio iz doma ovogodišnjeg nocioca titule svetosavksog deteta u OŠ „Desanka Maksimović“, Anđele Cvetković, prosto sam žalio što se vraćam u jedan svet, gde na žalost, vrednosti koje neguju Adrijana i Miroslav, nisu na prevelikoj ceni. Uteha mi je bila, da će po nekoj univerzalnoj pravdi, naše ali druga društva voditi u budućnosti upravo deca, koja imaju vrednosti Svetosavkog deteta.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here