Oslonac na kukuruz i soju

Poljoprivrednik iz Bačke Palanke Miloš Marcikić za sada čist ratar.

808

Bačkopalančanin Miloš Marcikić bavi se isključivo poljoprivredom. Svoju proizvodnju već godinama, zasniva na manjim površinama.


Naime, Miloš obrađuje zemlju površine deset hektara, a nalazi se na silbaškom ataru. U tajne posla kojim se intenzivno bavi u poslednjih sedamnaest godina, uveo ga je deda Kajica Pandurov. Radeći sa njim na porodičnom imanju Pandurovih, Miloš je zavoleo poljoprivredu pa je i svoj životni put vezao za agrar.

Tako je po završetku osnovne škole upisao Srednju poljoprivrednu školu, „Dr Siniša Stanković“ u Futogu. Nakon završene srednje škole, Miloš se desetak godina bavio poslovima koji nisu vezani za poljoprivredu, da bi se u poslednjih sedamnaest godina u potpunosti posvetio poljoprivrednim poslovima.

– Do 2009. godine bavio sam se ne samo ratarstvom već i voćarstvom i povrtarstvom. Gajio sam i proizvodio lubenice, krastavce i paprike. Međutim, kako gajenje ovih kultura nije bilo rentabilno bio sam prinuđen da odustanem od proizvodnje – kaže Miloš. – Od tada sam se opredelio na proizvodnju kukuruz i soja. Soju i kukuruz nakon žetve i berbe najčešće predajem u neku zadrugu.

Nisam se isključivo vezao za jednu od zadruga, ali sa svakom od njih saradnja je bar do sada bila na zavidnom nivou. U poslu kojim se bavim kooperantski odnosi sa zadrugama su od posebnog značaja, tako da o njima vodim mnogo računa.

Najčešće soju i kukuruz prodajem odmah sa njive, mada se dešavalo da rod ostavim u silosima, pa ga kasnije nakon nekoliko meseci prodajem. Visoke temperature koje su vladale tokom proteklog leta, smanjile su prinose kukuruza i soje i na parcelama koje obrađuje Miloš.

– Protekle godine suša je značajno smanjila rod, većine poljoprivrednih kultura. Rod soje bio je prepolovljen. U godini za nama, ostvario sam prinos od 1.200 kilograma soje po jednom katastarskom jutru, dok je godinu dana ranije prinos iznosio 2.700 kilograma. Nešto bolje situacija bila je sa kukuruzom, gde je prinos iznosio 5.300 kilograma po jutru. Kukuruz je očigledno bolje podneo sušu, s obzirom da su domaći selekcionari uspeli da proizvedu takve sorte koje su veoma otporne na visoke temperature.

Mislim, da ću u buduće morati ipak menjati setvenu strukturu i da će soja na mojim njivama biti znatno manje zastupljena. Čak sam ubeđen da će cela Evropa, zbog klimatskih promena biti prinuđena da menja strukturu setve – napominje Miloš.

Za poslove koje obavlja u poljoprivredi, Miloš uglavnom koristi vlastitu mehanizacju.

Uvećanje zemljišnog kompleksa ne planira. Krajem prošle godine, Miloš je zasadio 50 sadnica čendler oraha uvezenih iz Turske. – Radi se o sorti koja ima krupan plod koja rađa duž cele grane. Planiram da tokom marta, aprila, ali i naredne jeseni zasadim još oko 250 sadnica koje će zauzeti jedan hektar površine. Tokom predstojeće sadnje koristiću kalem od domaćih i turskih kalemara. Orah je kultura koja uglavnom dobro podnosi sušu, a prve plodove daje u trećoj godini, mada pun rod dostiže sa sedam godina.

Plod oraha se teško kvari i može se prodavati mesecima nakon branja, što je svakako jedna od prednosti ovog voća – naglašava Miloš dodajući da se na površini od 15 ari uz porodičnu kuću u Silbašu, bavi organskom proizvodnjom i da sve što proizvede na taj način uglavnom koristi njegova porodica.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here