Radi objašnjenja mog ranijeg i sadašnjeg odnosa prema KPJ upućujem CK KPJ sledeću izjavu:
Rođen sam 20 aprila 1912 godine u Bačkoj Palanci. Iz građanske sam porodice, otac mi je po zanimanju lekar. Gimnaziju sam učio u Iloku i Novom Sadu. Pravne nauke započeo sam da studiram u Beogradu gde sam proveo jednu školsku godinu posle koje sam, 1931. godine prešao na Pravni fakultet u Parizu gde sam diplomirao i doktorirao.
Na Pravnom fakultetu u Parizu istakao sam se svojim naučnim radovima, tako sam 1933. godine na jednom konkursu dobio prvu nagradu grada Pariza za jedan naučni rad „laureata“ pariskog Univerziteta. Pored pravnih nauka završio na pariskom Univerzitetu i Institut za statistiku kao i Institut visokih međunarodnih nauka.
Posle povratka u Jugoslaviju Beogradski univerzitet me je izabrao za docenta Narodne ekonomije na Pravnom fakultetu u Subotici. Ministar prosvete nije hteo međutim, kao komunisti da potpiše dekret o mom postavljenju. Očekujući isti zatekao me je rat.
Kao gimnazista počeo sam da čitam marksističku literaturu i odušljevao sam se revolucionarnim naprednim stremljenjima, ali sve do dolaska u Francusku nisam aktivno učetvovao u bilo kakvom političkom pokretu. Bogatstvo marksističke literature, legalna komunistička štampa, kao i legalni rad Komunističke partije na koji sam naišao u Parizu razvili su u meni želju i svest o potrebi aktivnog borbenog učešća u komunističkom pokretu.
Redovno posećujem sve javne marksističke sastanke i komunističke zborove i tu dolazim u dodir sa predstavnicima Komunističke partije Jugoslavije koji su tada boravili u Parizu. Počinjem aktivno da radim u Udruženju jugoslovenskih studenata u Udruženju jugoslovenskih radnika u Parizu kojima je rukovodila Komunistička partija, radim takođe u patronatima za pomoć političkim zatvorenicima u Jugoslaviji.
Kako, radi produžetka studija, moram da tražim materijalne izvore za život, 1934. godine ulazim, po nalogu Partije, da radim kao sekretar u Prosvetnom odelenju Jugoslovenskog poslanstva u Parizu. Dobijanje ovog zaposlenja bilo je omogućeno time što u to vreme još nisam bio kompromitovan u očima jugoslovenskih vlasti svojim političkim radom. Na tom poslu javljao sam Partiji o špijunaži Poslanstva koja se vršila među studentima, o neispravnosti u podeli štipendija, kretenju i dolasku novih studenata itd.
Putujem nekoliko puta u Jugoslaviju radi prenosa partijskog materijala. Polovinom oktobra 1935. godine primljen sam u Partiju. Pored posećivanja ćelije u francsukoj Partiji, pomažem u radu među jugoslovenskim radnicima u Parizu kao i u teorijskom radu među studentima. Učestvujem u radu komunističke ćelije jugoslovenskih studenata u Parizu.
Prilikom boravka u Jugoslaviji, januara meseca 1936. godine omogućavam jednom drugu, organizatoru demonstracija besposlenih radnika u Zagrebu da se skloni u inostranstvo tako što mu ustupam svoj pasoš. (Njegovo sam ime zaboravio. Sreo sam ga kasnije u Parizu kada je odlazio za Španiju). Uspevam da dobijam duplikat pasoša, obzirom na moje zapolenje u jug. Poslanstvu i ponovo se vraćam u Pariz.
O ovom mom radu u Parizu može dati podatke Ljubo Ilić, arhitekta, rodom iz Splita koji je učetvovao u ratu u Španiji i koji se prema neproverenim podacima sada nalazi u redovima NOV.
