Za čoveka koji je napravio prekretnicu u digitalnom svetu, Stiv Džobs nije izgledao kao neko ko će zapaliti svet kada je 1973. godine popunjavao prijavu za prvi posao.
Stiv Džobs, suosnivač „Epla“, primer je one narodne „Rodi me majko srećnog, pa me baci na đubrište“.
Rođen u San Francisku kao dete iz studentske veze majke amerikanke i oca sirijca, bio je dat na usvajanje sa nedelju dana života. Tada niko nije mogao da pretpostvi da će ova beba postati ON. 
Usvaja ga divni bračni par Džobs, koji mu i daju ime, a koje on kasnije i naziva jedinim pravim roditeljima.
Kuriozitet je da su njegovi biološki roditelji imali i ćerku rođenu posle njega, kada su se venčali, a koju je Džobs upoznao tek sa 29. godina.
Zove se Mona Simpson, nagrađivana je književnica i profesor na čuvenom UCLA Univerzitetu u Kaliforniji.
I ostatak njegovog života je bio niz srećnih prilika u kojima je sretao osobe koje su mu mnogo pomogle u kasnijem životu i karijeri.
1973. godine, posle završene srednje škole, popunjava svoju prvu prijavu za (nepoznat) posao.
Iako tada nije znao šta ga zanima i čime će se baviti, bilo mu je potrebno vreme da o svemu razmisli, ali i novac da preživi, pa se tako i prijavljuje za svoj prvi posao.
Njegovom prijavom za posao svi su šokirani – Stiv je na njoj ispao polupismen! Jedan od primera je kako je popunio rubriku za svoje ime – Stiven džobs (malo slovo prezimena).
Sem ove, imao je i niz grešaka nastalih iz lenjosti i nedostatka zainteresovanosti, a sama prijava je bila polučitka, neuredna i traljavo napisana, sa minimumom potrebnih informacija i delom teksta koje nije ni popunio.
Ipak, sve ovo nije smetalo ovom genijalnom vizionaru da postane suosnivač „Epla“, rukovodilac Piksara, jedan od najvećih deoničara Diznija, ali najbitnije, čovek koji je približio personalne kompjutere običnom korisniku.
Jedan je od prvih koji je shvatio važnost dizajna u novim tehnologijma, a kultni status je dobio zahvaljujući svojim proizvodima koji su bili spoj funkcionalnosti i estetike.
Ova Džobsova prva prijava za posao, biće uskoro ponuđena na prodaju kolekcionarima preko aukcijske kuće RR Auction. Ona daje nadu svima koji se još nisu „pronašli“, onima koji ne „igraju“ po pravilima i ne deluju preterano uspešno, da se nikad ne zna, možda sreća ili velika promena čeka iza ugla.
Iako je Stiv ponekad tvrdio da ima disleksiju (poremećaj čitanja i pisanja), to nikada nije potvrđeno.
I zato se vraćamo na početak teksta i našu narodnu poslovicu… Dovoljno je „samo“ imati sreće, a sve ostalo će samo da se desi.
