Posle zbora u Trokaderou pojavila se kod nekih studenata komunista opozicija protiv istupa na zboru, od strane istih onih koji su pre zbora bili saglasni sa učestvovanjem na zboru kao i sa tekstom govora.
Mislio sam tada su ti ljudi iskorištavali nesređene prilike u Partiji sa željom da spreče moj dalji rad među studentima i položaj koji sam uživao u Udruženju. Drug Tito pred svoj odlazak iz Francuske želeo je da se sa mnom sastane i pozvao me na sastanak.
Ja za taj sastanak nisam bio na vreme obavešten. Ne mogu da tvrdim, ali imam dosta razloga da verujem da pojedini ljudi namerno nisu želeli da do tog sastanka dođe i da njihovom krivicom o sastanku nisam bio obavešten (Sergije Dimitrijević i Boris Kidrič). Tek dva dana posle Titovog odlaska doznao sam da sam se trebao sa njim sastati.
Maja meseca 1938 g. našao me je drug M. Golubić i zatražio da sa njim sarađujem. Kao uslov saradnje postavio je da moram privremeno prekinuti svaku vezu i saradnju sa predstavnicima KPJ. Uveravao me je da ovaj rad neće onemogućiti moj kasniji povratak na rad u KPJ i da se neće nikako kositi sa interesima Partije.
Ovo sam tim pre verovao što smo kasnije u toku rada sakupljali i davali podatke o pojedinim ljudima koji su morali direktno interesovati KPJ kao što su bili podaci o Didi Demaju, Brani Arsenijeviću („Luju“ Kuharu) i dr.
Šta više drug M. Golubić je tvrdio da će se vreme provedeno u radu sa njime računati u dupli partijski staž. Ja sam na ove uslove pristao i odlučio se na saradnju sa drugom M. Golubićem radi nesređenog stanja u Partiji i nemogućnosti usled nepoznavnja stvari, da se snađem i opredelim u sukobu koji sam video da postoji među tadašnjim jugoslovenskim rukovodiocima Partije u Parizu.
Drug Golubić saopštio mi je da će on obavestiti nadležne drugove o mom prelasku na rad kod njega. Tako je maja meseca 1938. godine otpočela moja saradnja sa drugom Golubićem koji je trajao sve do 8. juna 1941 g. Na ovaj rad uveo sam kasnije i izvestan broj svojih drugova, simpatizera našeg pokreta koji nisu bili učlanjeni u Partiju, među kojima i Čedu Kruševca.
Opozicija prema meni od strane izvesne grupe studenata postajala je sve jača. U interesu boljeg obavljanja rada drug Golubić traži od mene da održim svoj položaj u udruženju studenata. Kada sam mu međutim objasnio da mi to neće biti moguće i da tu opoziciju po mom uverenju podržava sama Partija, drug Golubić odgovorio je da će svojom intervencijom to sprečiti i da će ta opozicija prestati. To se međutim nije dogodilo.
Sa Marićem i Kusovcem se nisam više viđao pošto mi je drug Golubić to zabranio. Poslednji put sam ih video jula meseca iste godine kada me je, kao i njih, francuska policija proterala iz Francuske. U Španiji mi je Kusovac nudio da se zajedno sa njim ilegalno vratim u Francusku, što sam odbio. Sačekao sam tako sve dok nisam dobio legalnim putem pravo povratka u Francusku.
Pogledaj: Prilozi za biografiju dr Radivoja Uvalića
U Francuskoj Marić je preko jednog svog čoveka Ljube, tražio da mu obezbedim stan kod mojih francuskih prijatelja, što sam odbio. Posle toga slao je k meni još jednom Ljubu i tražio da odem na sastanak s njim no ja na isti nisam otišao. Krajem 1938. godine počinje da se govori među studentima u Parizu kako Marić i Kusovac predstavljaju frakciju i kako istoj pripadamo i ja i Čeda Kruševac, iako u to doba mi već davno nismo imali nikakve veze sa njima. Mi nemamo nikakve mogućnosti da širenje takvih glasova sprečimo pošto nam drug Golubić zabranjuje sastanak sa predstavnicima KPJ i obećava da će on sam to pitanje rešiti.
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (1)
Na izborima u studentskom Udruženju ja ne ulazim na novu listu Uprave 1939. godine. Čeda Kruševac se vraća u Jugoslaviju odakle mi piše očajno pismo u kome mi saopštava da ga u Beogradu svi drugovi bojkotuju i smatraju izdajnikom Partije i trockistom i traži od mene da najenergičnije zatražim od druga Golubića hitnu intervenciju da što pre reši pitanje našeg odnosa prema KPJ. Drug Golubić mi je tada saopštio da je on sve učinio da se to pitanje što pre reši, da je on svojom glavom garantovao za našu ispravnost, da to međutim vrlo sporo ide ali da on veruje da će ta stvar biti vrlo skoro povoljno rešena.
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (2)
