Ružica Pivarski i Željka Bobaček imaju udruženje „Kreativke biser“ u tržnom centru na Partizanu, bave se ručnim radom i osvajaju nagrade na raznim takmičenjima u vezu, slikanju na staklu i svili, heklanju, štrikanju i dekupažu, prava kućna radinost.
Rade i humanitarne akcije, na primer za decu sa Kosova i Metohije. Sa decom rade i razne radionice, uglavnom za Uskrs ispred njihovg lokala. Željka Bobaček, pored navedenog ima i jedan svoj hobi:
– Bavljenje ručnim radom krenulo je negde u ranoj mladosti. A samu kreativnost sam ispoljila za vreme trudnoće, u braku. Pripremala sam sitnice za bebu, pravila sitnije stvari, čisto da ispunim trudničke dane. Počela sa sa nakitom, tako sam se i predstavila na internetu na raznim portalima.
Pravila sam ga od gline, glinamola čisto da se upoznam sa tom materijom, posle sam stigla do neke druge vrste gline u boji koja mi je olakšala posao, nisam morala da crtam i farbam. Tako sam krenula sa sitnim stvarima da bi stigla do oživljavanja krupnijih predmeta, nameštaja, što u stvari nije restauracija. Baba i deda su mi živeli na selu, a od njih sam nasledila neke delove nameštaja, koje sam oživela i neke od njih su i danas deo mog stana.
Kako teče oživljavanje nameštaja? Prvo se skida farba, šmirglanje do drveta. Tada krećem bukvalno od početka, ako je drvo trulo, može se i zameniti koji delić. Kod tog težeg i prljavijeg posla uključila sam i muža u posao, koji je on zavoleo, javlja mu se kreacija i daje idejna rešenja. Dolazi na red farbanje, a ja koristim akrilne boje.
Finalni izgled zavisi od čoveka koji je od mene naručio oživljavanje nameštaja, neko traži da se vrati prvobitan izgled, a drugi opet totalnu izmenu izgleda. I ja lično, više volim da izmenim, a vidim da se to sviđa i ljudima, čak imaju potpuno poverenje u mene u izboru finalnog izgleda.
Muž je kupio alat „Hobi“ koji koristi u ovom našem zajedničkom delanju, tako da nam je vreme stalno ispunjeno, nikada nam nije dosadno. On radi u svojoj radionici u delu garaže, dok sam ja osposobila deo letnje kuhinje za crtanje, slikanje, lepljenje, dekupaž i slikanje. Ljudi nam uglavnom donose sitniji deo nameštaja kao što su nahtkasne, komode, stolice, police, a dobili smo na oživljavanje i jedan stari šifonjer.
Radimo nameštaj uglavnom od drveta, mada sitnije stvari budu i od medijapana, kao što su poslužavnik, kuticije za nakit, svećnjaci, sitni stočići. Posebno mi je drago kada mi donesu neku staru stvar, kao što je onaj bakin sanduk, gde je ona držala svoje stvari, pa na primer popravila sam i jednu „Singer“ šivaću mašinu koju sam dobila od muževljeve rodbine. Takođe sam dobila i jedan radio iz Drugog svetskog rata u dosta trulom stanju, uspela sam da ga popravim i on je deo moje kuće.
Moj stan je pun tih starinskih stvari, jer ja nekako smatram, da „antikviteti“ imaju svoju dušu i prosto mi je žao da propadnu. Spoj modernog i starog se kod mene ogleda u korišćenju interneta, gde na adekvatnim sajtovima vidim neke ideje, neke tehnike u ovom mom hobiju.
Neke ideje mi dođu i tokom šetnje gradom ili prema Dunavu i to primenim kada stignem kući. Svoje slobodno vreme uvek ispunjavam nečim, nikad nisam besposlena. Dešava se da odjednom radim i više stvari, heklam, gledam seriju na televiziji i kuvam ručak. Leti ispred lokala iznesemo sto i stolice koje sam oživela, pijemo kafu i ja heklam ili štrikam, a ljudi prolaze i u čudu me gledaju, prava sam atrakcija za njih. Mislim da sam jedna od retkih mladih žena koja se bavi time.
