Juna meseca 1939. godine, drug Golubić nudi mi novu dužnost da odem na rad u jednu drugu zemlju i da ostanem stalno na radu u inostranstvu.
Ja tu ponudu odbijam najavljujući svoju želju da se vratim u zemlju i da što pre uredim svoj odnos prema KPJ. Istog leta saznajem preko „Proleter“-a da su Marić i Kusovac kao neprijatelji Partije iz iste isključeni.
Krajem avgusta 1939. godine uspevam da se vratim u Jugoslaviju. Od Čede saznajem da se u stavu partije prema nama ništa nije izmenilo. U jesen iste godine Čeda i ja odlazimo na odsluženje vojnog roka i zajedno služimo u Školi rezervnih pešadijskih oficira u Sarajevu.
O mom i Čedinom držanju u vojsci mogu dati podatke drug Slavko Rodić koji je bio sa nama u istoj četi i koji me odlično poznaje, Oskar Danon i drug Brkić (sada u ZAVNOH-u). Po izlasku iz vojske avgusta meseca 1940. g. sastajemo se Čeda i ja u Beogradu sa drugom Golubićem. On nam saopštava da pitanje odnosa KPJ prema nama još nije definitivno rešeno, ali da je na dobrom putu skorog rešenja. I zaista izgledalo nam je tada da je u stavu Partije prema nama nastupila promena.
Po saglasnosti sa drugom Golubićem ja u jesen 1940 g. konkurišem na izboru docenta za katedru Narodne ekonomije na Pravnom fakultetu u Subotici. Mlađi, napredniji nastavnici tog fakulteta do kojih je isto bio dopro glas o mom tobožnjem izdajstvu Partije i trockizma, želeli su da se obaveste o ovoj stvari i tražili su podatke kod naših ljudi na beogradskom Univerzitetu, gde im o meni nije ništa rđavo rečeno. Tako je omogućen moj izbor za docenta u Savetu Pravnog fakulteta u Subotici.
Po ovome izgledalo mi je da je došlo do promene stava Partije prema meni. Isto tako prilikom mog izbora u univerzitetskom Senatu vodila se velika borba jer su reakcionarni i policijski elementi na Univerzitetu hteli po svaku cenu da moj izbor onemoguće, naši ljudi nisu ništa preduzeli protiv mog izbora.
Početkom 1941. godine drug Golubić nam saopštava da je naše pitanje konačno rešeno, da nas KPJ ne smatra krivim i da se još jedino raspravlja pitanje čijom krivicom je došlo do ovakvog stava Partije i bojkota prema nama. Saopštava da je predložio Čedu i mene za pohađanje specijalnih kurseva radi kojih treba da idemo za Moskvu. Isto mi tako saopštava da treba da se nalazim u Beogradu pošto treba da se sastanem sa drugom Ognjenom Pricom radi davanja nekih podataka koji interesuju Partiju (mislim da se radilo o Brani Arsenijeviću). Zatiče nas 27 mart i napad Nemačke na našu zemlju.
Ja sam mobilisan i nalazim se u 51 pešadijskom puku. Odstupamo od mađarske granice do Bajine Bašte. Uspevam da ne budem zarobljen i vraćam se u Beograd. Ovde se ponovo sastajem sa Čedom i nastavljam rad sa drugom Golubićem. On nam saopštava da je stigao poziv meni i Čedi za odlazak u Moskvu. Kako nam je nemoguće legalno da napustimo zemlju čekamo da bi nam stigle potrebne isprave za odlazak. 7 juna 1941. godine dolazi do hapšenja prvih komunista u Beogradu među kojima i druga Golubića. U toku hapšenja on uspeva da poruči meni i Čedi da se odmah sklonimo u provinciju kako ne bi i nas uhapsili. U nezgodnom smo položaju pošto nemamo nikavih isprava.
Odlazimo za Jagodinu, a odatle za Kruševac. Cilj nam je da se nekako probijemo do Sovjetskog poslanstva u Sofiji koje je imalo podatke o nama, odatle mislimo da bi se mogli lako prebaciti za SSSR. U Kruševcu preko Čedinih poznanika doznajemo za planinu Pasjaču kraj Prokuplja gde bi se mogli uspešno kretati ispred policije.
Odlazimo tamo kod rođaka nekih Čedinih poznanika (Danila Bojanića u Rastovnici). Odatle šaljemo jednu drugaricu za Beograd da ispita kakva je tamo situacija i da nas poveže sa KPJ od koje mislimo da tražimo savet za naš dalji rad. Verujemo da je naš odnos prema Partiji potpuno uređen. Zatiče nas rat Nemačke protiv SSSR- a. Smatramo da nam je u takvoj situaciji dužnost da ostanemo u zemlji i odlučujemo da se stavimo za rad na raspolaganje KPJ. Nalazim Ratka Pavlovića kog sam poznavao u Španiji. Pitam ga da li može da nas poveže sa CK Partije i on mi odgovara potvrdno (kasnije sam tek saznao da on u to doba uopšte nije bio član Partije).
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (1)
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (2)
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (3)
