Svetski dan pozorišta obeležio se i u gradu koji još uvek nema pozorište

Palanačka publika ište pozorište!

0
1779
Foto: Višnja Milić

BAČKA PALANKA: Povodom obeležavanja Svetskog dana pozorišta (27.mart 2018. godine) Udruženje Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade (FEP) je na ovaj dan, u prepunoj sali Gradskog biskopa, skrenulo pažnju na probleme u kome se nalazi pozorišna kultura u Bačkoj Palanci.

Da li se u tome uspelo?

Naš odgovor je apsolutno DA. Ovo su argumenti:

Otvaranje programa obeležavanja Svetskog dana pozorišta

  1. Bačkopalanačka pozorišna (prilagođena) scena je po prvi put bila mesto obeležavanja  Svetskog dana pozorišta. Glumica Smiljana Marinković, naša Bačkopalančanka, je svečano otvorila ovaj događaj pročitavši poruku koja se toga dana čitala u celom svetu na mestima gde se obeležavao ovaj dan.
Smiljana Marinković (Foto: Višnja Milić)

Poruku je ove godine sastavio Sajmon Mekbarni, glumac, pisac, reditelj i sаosnivač pozorišta „Théâtre de Complicité“ iz Ujedinjenog Kraljevstva. Poruku pročitajte OVDE.

Sajmon Mekbarni

O predstavi „Naši dani“

2) FEP je svojom besprekornom organizacijom bačkopalanačkoj publici priredio izvođenje sjajne monodrame „Naši dani“ eminentnog srpskog pozorišnog, filmskog i televizijskog glumca i pozorišnog reditelja, profesora na akademiji, pesnika i umetnika sa stavom  Radoslava Milenkovića i javno pokazao koliko je visoko interesovanje bačkopalanačke pozorišne publike za kvalitetnim predstavama.

U sali se tražilo mesto više. Ni dodatne stolice ispred bine nisu bile dovoljne da prime sve zainteresovane, a mnogi koji su želeli da vide ovu predstavu, ostali su kući, jer karte za ovu predstavu su nekoliko dana ranije bile unapred rasprodate.

Atmosfera u publici pred početak predstave „Naši dani“ (Foto: Višnja Milić)

Od momenta kad je predstava počela, pa sve do poslednje scene, publika je masovno napustila svoju svakodnevnicu i zajedno sa Radoslavom Milenkovićem odputovala u svet pozorišne mašte protkane satirom Radoja Domanovića, koja je mnogo podsećala na kontradiktornost dugogodišnje savremene državne politike i ličnih interesa pojedinaca.

U ovoj predstavi osim što je jedini glumac, Radoslav Milenković je i producent, režiser, a i sam je adaptirao tekstove Radoja Domanovića i Vladislava Petkovića Disa. „Naši dani“ su definitivno pečat njegove bogate karijere, obzirom da je od 1984. odigrao preko 1600 puta širom Srbije, a i van granica naše zemlje.

Koliko je publika bila opčinjena glumom Radoslava Milenkovića i predstavom „Naši dani“ svedoči činjenica da su nakon poslednje scene svi iz publike ustali i toliko dugo aplaudirali da se aplauz nije stišao ni nakon trećeg izlaska na bis eminentnog glumca.

Pozorište u mom gradu

3) Nakon predstave održala se panel diskusija pod nazivom „Pozorište u mom gradu“ na kojoj su učestvovali Radoslav Rale Milenković – glumac i reditelj, Smiljana Marinković – glumica, Sonja Petrović – rediteljka i direktorka Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade, Marko Knežić – direktor Kulturnog centra Bačka Palanka, Miroslava Šolaja – rukovodilac odeljenja za društvene delatnosti u Opštini Bačka Palanka. Panel diskusiju je vodila novinarka Sanja Kljajić.

Ključne teme na panel diskusiji su bile:

  • Zašto je pozorište značajno?
  • Šta se desilo sa projektom nedovršenog pozorišta u Bačkoj Palanci?
  • Kakva je kulturna ponuda ovog grada?
  • Koje su ideje i planovi za rešavanje problema nedostatka pozorišta u ovoj lokalnoj sredini?

Panel diskusiju je svojim viđenjem potrebe postojanja pozorišta u Bačkoj Palanci otvorio glumac Radoslav Rale Milenković. Kroz konstatacije važnosti pozorišta za civilizaciju, a kroz primere kojima istoriju spoznajemo bolje preko pozorišnih izvođenja velikana svetske književnosti, eminentni glumac je argumentovao činjenicu da svaki malo veći grad treba da ima svoje pozorište. Kao dodatne argumente izneo je primere postojanja profitabilnih pozorišta i u daleko manjim gradovima u susednoj Mađarskoj, dovoljnu udaljenost Bačke Palanke od Novog Sada, potrebu da mladi spoznaju život preko institucija kulture, a ne na ulici …

Radoslav Milenković na panel diskusiji (Foto: Višnja Milić)

Nakon njegovog izlaganja otvorena je četvrt veka duga tema, jedna od najvećih mrlja savremene Bačke Palanke, „Pandorina kutija“ iz koje za sad nema izlaska  – tema zgrade pozorišta.

Nedovršena zgrada pozorišta (Foto: arhiva BAP VESTI)

Diskusija je bila opsežna uz uključivanje publike, a opšti zaključak je da skoro niko od prisutnih u sali nije informisan o pravnoj sudbini ovog objekta u sporu investitora radova – Opštine Bačka Palanka i izvođača radova, privrednog subjekta „Zečević“.

Da li su nadležni koji vode ovaj sudski predmet odustali ili posustali pod parolom „Nisam u tome ni učestvovao“ ili se na njemu ozbiljno radi saznaćemo uskoro.

FEP – iako značajan, veoma pocenjen

I sledeća tema je držala visoku pažnju publike. Ključno pitanje je bilo zašto je Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade koji se već 24 godine sistematski bavi negovanjem kulture u ovom gradu, toliko pocenjen od strane Opštine Bačka Palanka, da je za rad ovog udruženja uključujući i organizaciju ovogodišnjeg festivala odvojeno svega 200.000,00 dinara u lokalnom budžetu.

Pogledaj: FEP 2017 – Evo kakvi su utisci

Sonja Petrović (Foto: Višnja Milić)

Ispred organizatora je u ime FEP-a govorila rediteljka i direktorka festivala Sonja Petrović, navodeći koliko se ove godine izdvojilo sredstava za više ili manje znane (a i totalno nepoznate) manifestacije u Bačkoj Palanci.

Upoređujući ovogodišnji dodeljen iznos za podršku FEP-a sa doprinosom koji su FEP, a i ona lično imali prilikom izrade i prezentacije projekta „Da kucnem u drvo“ kojim je Bačkoj Palanci dodeljeno 32 miliona i 600.000 dinara za rekonstrukciju zgrade Muzeja, svim prisutnim je bilo jasno da se FEP nezasluženo pocenjuje skromnim odvajanjem iz budžeta.

Marko Knežić i Miroslava Šolaja (Foto: Višnja Milić)

Predstavnici Kulturnog centra Bačka Palanka i Opštine Bačka Palanka su na ovoj panel diskusiji kao odgovor izneli podatke koliko je malo izdvojeno i za ostale kulturne manifestaciji u opštini.

Zaključci panela

Osnovni utisci, a i zaključci ove panel diskusije su da je kultura u opštini Bačka Palanka zaspostavljena u odnosu na druge oblasti društva, pogotovo ako se u obzir uzme broj radnika u kulturi, kao i broj istinskih ljubitelja svih sfera kulture. Radnici u kulturi bi trebalo da pokrenu inicijativu prilikom izrade opštinskog budžeta, kako bi kultura ostvarila značajnija sredstva u raspodeli.

Zatim, neophodno je pokrenuti dodatnu inicijativu kod naležnih kako bi se na bolje pomerile aktivnosti vezane za zgradu pozorišta.

I na kraju, Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade je manifestacija od visokog značaja za opštinu Bačka Palanka, i kao takvog ga  treba uvrstiti u prioritetne manifestacije.

A ako pokušamo da odgovorimo na pitanje „Ko to ište pozorište?“, sigurni smo da je posle ovog dana odgovor jasan:

Palanačka publika ište pozorište!

Pogledajte i ko i kako.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here