Učestvujemo u pripremanju prvog partizanskog odreda i prilikom njegovog osnivanja odmah od prvog dana u isti stupamo.
Primećujemo međutim da u odredu vlada krajnje nepoverenje prema nama, naročito od dolaska Vase Smajevića koji je znao sve ono što se o Čedi pričalo po Beogradu. U odredu izgleda smatraju da smo mi trockistički agenti koji smo namerno ubačeni u odred.
Saslušani smo od predstavnika partije (Mike i Milića Rakića), ali u naše izjave oni ne veruju. Podatke koje smo dali o našem radu sa Golubićem i za koje smo im saopštiti da moraju ostati u strogoj konspiraciji vidim da prepričavaju neki nedovoljno ozbiljni ljudi u odredu. U jednoj borbi jedan puško mitraljezac otvara vatru na nas, ali ne uspeva da nas ubije. Još mislimo da je usled noći i rđavog vremena to bila samo njegova greška verujući od nas da smo žandari.
Međutim, ubrzo zatim saznajemo da su nam postavljene zasede koje su trebale da nas ubiju. Ne smeju javno da nas streljaju pošto među partizanima i među narodom vlada o nama dobro mišljenje i niko ne veruje da smo neprijatelji. Čeda je očajan zbog ovakvog stanja, ne može dalje da izdrži i želi da pređe u Hercegovinu, u kraj gde ga ljudi poznaju.
Ja ga odgovaram nadajući se da će stići podaci od Partije koji će dići svaku sumnju u pogledu našeg položaja. Čeda me ne sluša već traži dozvolu da se prebaci za Kopaonički odred odakle bi produžio dalji put za Hercegovinu.
Prilikom zauzimanja Prokuplja on dobija dozvolu i odlazi sa jednom četom koja je bila došla sa planine Kukavice, a koja je trebala da uspostavi vezu na Kopaoniku. Prilikom svog odlaska, Čeda je, kako sam kasnije saznao, na putu streljan. Za smrt ovog nevinog čoveka koji je bio vrlo pošten i odan našoj borbi, za čiji rad od leta 1938 g. pa do njegove smrti ja snosim punu odgovornost, i koji je učinio usluge našo jzajedničkoj stvari na radu sa drugom Golubićem. Mislim da snosi glavnu krivicu Vasa Smajević.
Ubrzo posle Čedinog odlaska dolazi ponovo u Odred drug Milić Rakić. Izgleda da je on doneo izvesne podatke o meni jer se tada moj položaj primetno popravlja. Nema više znakova sumnje prema meni, postajem puško mitraljezac, određujem se za održavanje predavanja u vojsci i konferencija po selima.
Početkom 1942. godine postajem prvo komandir, a zatim i politički komesar čete. Usled bolesti nogu krajem 1942. i početkom 1943. godine radim u odredskoj tehnici. Na ponovljeni zahtev da se reguliše moj odnos prema Partiji saopšteno mi je da je poslat izveštaj višim forumima i da se čeka odgovor.
U proleće 1943. godine ponovo se vraćam u borbene jedinice, prvo kao politički odgovaran jedne diverzantske grupe koja operiše pored sela kraj Toplice, a zatim kao politički komesar i čete, i bataljona i Južno – moravskog odreda koja samostalno operiše oko Blaca i ispod Kopaonika.
U leto 1943. godine saslušava me u ime Partije drug Milosav, on izjavljuje da je vrlo lako moguće da je Čeda greškom streljan, da je izveštaj koji je o meni poslat višem forumu verovatno na putu izgubljen i da će on poslati novi izveštaj i tražiti da se pitanje moga položaja u Partiji što pre raščisti.
Krajem oktobra 1943. određen sam za predavača na partijskom kursu u Jablanici. Tamo se sastajem sa drugom Mihajlom. On me saslušava i vrlo je nezadovoljan mojom izjavom da mi nije tačno poznat stav Partije prema meni i da se pred Partijom ne osećam krivim.
Saopštava mi da je mene i Čedu Partija bojkotovala zbog naših grešaka prema Partiji u Francuskoj i da je taj bojkot skinut onog dana kada smo stupili u Odred. Smatra da sam neiskren što neću da priznam greške, smatra da je nemoguće da nisam znao, u vreme dok sam sarađivao sa Marićem i Kusovcem, za njihov frakcijski stav. Tvrdi da sam sa Marićem i Kusovcem „bio lično povezan“. Izjavljuje da je stav Partije prema meni određen time što me postavlja za predavača na partijskom kursu što ne znači, međutim, da sam i primljen u Partiju.
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (1)
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (2)
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (3)
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (4)
