Svim vernicima koji Uskrs slave po Julijanskom kalendaru, redakcija BaP vesti želi srećne predstojeće praznike.
Veliki petak
Pripreme za Uskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, koga vernici nazivaju Hristos, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im Ne znaju šta rade.
Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade. Preuzet iz paganskih običaja, u zapadnim kulturama jaja „donosi“ uskršnji zec. Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća.
[wonderplugin_slider id=9]
Dani Uskrsa
Nakon Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik uskrsnuća.
Tako počinje nedelja, prvi dan Uskrsa. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav Hristos voskrese i otpozrav Vaistinu voskrese. Nedelja je dan kojeg je Isus vaskrsao. Slave se i drugi (pashalni ponedeljak) i treći dan Uskrsa (pashalni utorak). Inače, cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom. Pravoslavci Uskrs proslavljaju Svetom liturgijom, a katolici Svetom misom.
