„Nektar“ ponovo u akciji protiv bele kuge

Priča o porodici Kuljić.

3272

U Srbiji svake godine nestane po jedan grad veći od Bačke Palanke. Zato Kompanija „Nektar“ neprekidno vodi kampanju za više dece u našoj zemlji.


Obzirom da svaki treći par u Srbiji ne može da dobije decu prirodnim putem „Nektar“ je u akciji „Nije svejedno kad bebe dolaze“ donirao više od 24 miliona dinara za izgradnju odeljenja za vantelesnu oplodnju klinike GAK u Beogradu. Na taj način je pružena šansa mnogo većem broju parova da dobiju decu na ovaj način. A šta je sa porodicama koje imaju više dece?

Kako njima pomoći? Kako obezbediti školovanje, kako obući đake, nabaviti knjige, muzičke instrumente…? To je teško i roditeljima sa dvoje, troje dece, a kamoli kad ih je sedam, osam i više. Zato su u „Nektar“ -u odlučili da daju stipendije deci iz takvih porodica.

Jedan od prvih stipendista u ovoj kampanji biće Nataša Kuljić, učenica Srednje stručne škole „Dr Radivoj Uvalić“ smer finansijski tehničar, najstarija ćerka porodice Kuljić iz Nove Gajdobre.

[wonderplugin_slider id=21]

 

Porodica Kuljić ima sedmoro dece. Gojko i Jelena su u braku od 2002. godine. Natašu su dobili 2002. a zatim pet sinova: Vukašina, Stefana, Uroša, Dušana i Mihajla, koji se rodio 2016. godine i na kraju, pre neki dan, devojčicu Lidiju. Puna kuća dece, ne zna se koje je bolje i lepše, zdravi, jaki, kao „od brega odvaljeni“, kako naš narod kaže.

A kada se tome doda i Gojkov rođeni brat Milivoj Kuljić sa svojim blizancima, Konstantinom i Lazarom, njihovo dvorište je puno dece, devetoro mališana. Više nego u celoj ulici. Zbog toga se Novogajdobrani i šale da će promeniti ime selu u Kuljićevo ili bar ime ulice.

Da čujemo i njihovu priču. – Jelena nije htela da se udaje ako neće imati bar petoro dece, a evo sada smo premašili plan,- sa osmehom priča Gojko Kuljić. Hteli su još jednu devojčicu, sad su i nju dobili i sad misle da im je dosta. – Ja mnogo volim decu i zato ih rađam. To je za nas nešto najlepše i najvrednije u životu. Istina je da imam puno obaveza, ali sve stižem da poradim po kući.

Zbog obaveza u porodici sam napustila i školu, pa sam pre dve godine vanredno završila Gimnaziju. Htela sam da ličnim primerom pokažem deci da se sve može postići i pored svih obaveza,- kaže Jelena Kuljić.

Porodica Kuljić sada živi u novoj porodičnoj kući sa osam soba i dva kupatila, koju su gradili uporedo sa rađanjem dece. A kuća je tik uz Gojkovu porodičnu kuću pa deca rastu uz babu i dedu, strica i strinu, baš kao nekad. Kažu da žive normalno, kao i sve druge porodice sa većim brojem dece.

Njih devetoro u dvorištu, u drugoj ulici druga baba i ujaci i još troje dece, dva brata i sestra od ujaka. Divno. Tu nikad nisi usamljen. Da li su svesni koliko je ovo retko u Srbiji i koliko ima prednosti u ovakvom odrastanju?

– Od drugih porodica se razlikujemo samo u tome što kada sednemo da ručamo treba nam više tanjira. Takođe, treba nam više odeće i obuće, – sa osmehom priča Jelena.

Otac Gojko Kuljić ima privatnu limarsku radionicu, vredno radi i po dvanaest sati dnevno, ponekad sa terena ne dolazi kući više dana. Ipak, uspeva da obezbedi egzistenciju za svoju brojnu porodicu, a kako kaže sva deca idu bar na nekoliko mesta po Srbiji svake godine. Četvoro starijih idu u školu, na foklor, treniraju košarku, pohađaju Muzičku školu, svestrana i talentovana deca.

Otac Gojko je, pored posla u limarskoj radionici, angažovan i u KUD-u „Jovan Dučić“ u Novoj Gajdobri, kao i na tradicionalnom „SAČ FESTU“, a jedne godine je bio i crkveni kum. Sve u svemu, uzorna porodica.

„To je pravo bogatstvo“, -kažu stariji ljudi kad ih vide. Slažemo se. Zaista je tako.

[wonderplugin_slider id=13]

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here