Batat polako, ali sigurno, osvaja naše trpeze, a domaćice kažu da može da se priprema na bezbroj načina. Donedavno gotovo nepoznat, ovog proleća sve više se sadi i na našim njivama. Postoje brojne sorte, a najčešće se gaje one narandžase boje ljuske i mesa, crveno-ljubičaseboje ljuske i belog mesa kao i bele boje, kako ljuske, tako i mesa.
Aleksandar Košarčić iz Čelareva bavi se proizvodnjom rasada povrća. Uzgaja rabarbaru i lekoviti kaloper, ali i sve popularniji batat.
Batat nema veze sa krompirom
Batat često nazivaju slatki krompir, ali sa običnim krompirom nema nikakve veze. To je višegodišnja gomoljasta biljka, potiče iz tropskih i suptropskih područja Srednje i Južne Amerike. Masovno se koristi u Americi, Aziji i Africi, a najviše proizvodi u Kini, Indoneziji. U Evropi gde i nije bio toliko zastupljen, poslednjih godina postaje sve popularniji, kao i u našim krajevima, gde se gaji i konzumira kao „slatki krompir“.
Sadnja batata tokom maja ili početkom juna
Jedan od proizvođača koji ga već nekoliko godina sadi i uzgaja je Aleksandar Košarčić iz Čelareva. Zainteresovao se, kaže, kad ga je prvi put probao kao ukusan obrok i tako je odlučio da ga sam proizvodi.
„Bavim se proizvodnjom rasada povrća, najviše paprike I paradajza, takođe imam proizvodnju rabarbare i veoma lekoviog kalopera, kao i jesenjih hrizantema. Pre četiri godine počeo sam saditi i batat, tako da se sada već odomaćio na mojoj parceli“, kaže Aleksandar i dodaje da je sadnju batata ovde u našim krajevima najbolje obaviti kad se zemlja dobro ugreje, kada više nema opasnosti od mrazeva, tokom maja ili početkom juna, jer voli toplotu i vlagu.
Batat može da bude i dekorativna biljka
Batat se sadi na dubini od 5 cm do 10 cm, razmak u redu trebao bi biti od 30 cm do 50 cm, a međuredni od 1 m do 1,20 m. Može da se sadi i u izdignute gredice, s obzirom na to da tako bolje raste i napreduje koren biljke.
„Ja sam proizvodim rasad iz krtola, za šta su potrebni posebni uslovi, a pre svega određena temperatura. Interesantno je da se batat može posaditi i u velike saksije u koje se izmeša glistenjak i 25% peska. Tada raste i kao dekorativna biljka poput muškatli„, otkriva Košarčić i napominje da je za zadovoljavajući rast korena ove biljke neophodno oko tri meseca.
Ručna ili mašinska berba batata
Košarčić kaže da tokom vegetacije nema opasnosi od krompirove zlatice ali ima od pojave žičara, a u tom slučaju usev je najbolje tretirati adekvatnim organskim preparatom. Batat se može vaditi ručno ili mašinski, ukoliko su površine veće.
„Nakon vađenja, potrebno je batat nekoliko dana držati na temperaturi od oko 30°C, kako bi se dobro prosušio i kora malo zadebljala, a onda ga složiti u gajbe i smestiti u prostoriju ili podrum, gde je temperature oko 15°C“, kaže Aleksandar, kome se dopalo i da jede i uzgaja batat, ali kako nema veće površine zemlje u vlasništvu, proizvodnja je još uvek skromna.
Rasad batata spreman za sadnju i prodaju
Aleksandar se bavi i plasteničkom proizvodnjom rasada povrća, a uskoro će biti spreman i rasad batata, tako da će jedan deo biljaka rasaditi, a ono što ostane će prodati, s obzirom na to da ima još zainteresovanih za uzgoj batata.
„Bilo bi dobro da proširim proizvodnju, jer kupaca ima. Do sada sam uvek sve prodavao bez problema, jer ljudi vole njegov ukus. Za ljudsku ishranu korisi se zadebljani koren, a jestivo je i lišće od koga mogu da se pripremaju ukusna variva. Batat se može pripremati na razne načine, kuvati, peći, pržiti, a može se konzervirati i sušiti„, objašnjava Aleksandar Košarčić.
