Под свод цркве посвећене Ваведењу Пресвете Богородице, у конак или прелепи врт испред манастира Бођани, сваког викенда долазе верници и посетиоци.
Отац Захарије задужен је, уз уобичајене монашке активности, да верницима који нису из овог краја Бачке, исприча историју и занимљивости о најстаријем манастиру у овом делу Војводине, између Дунава и Тисе.
Назив добио по трговцу Богдану
Здање под скутом Српске православне цркве, прецизније Епархије Бачке, проглашено је спомеником културе од изузетног значаја Републике Србије и чини га комплекс цркве, окружене са три стране конацима у облику ћириличног слова „п” и пратећи економски објекти.
Пре и после сваке литургије, како каже отац Захарије, у Бођанима буде јако лепо. У врту стазицама између необичног растиња и цвећа трчкарају деца, играју се са животињама од оних домаћих до папагаја о којима брине само братство.
Изградња манастира започета је у другој половини 15. века. Темељ прве богомоље је постављен 1478. године. Према легенди то је учинио у знак захвалности за излечење један Богдан, трговац из Далмације. Током путовања је ослепео, застао је у близини Дунава, опрао очи на извору воде и прогледао. Цркву је посветио Ваведењу Пресвете Богородице, а име манастира је остало по његовом имену – Бођани.
Током векова рушен је и паљен; данашња црква је с почетка 18. века – из 1722. године, грађена у барокном стилу. И она је преживела ратове, пожаре, велика изливања Дунава. Попут она с краја 18. или двадесетих година 20. века када је ниво воде у самој цркви био изнад 1,5 метара. Испред олтара након последње велике рестаурације, на поду је остављена стаклена плоча омањих димензија, да се виде археолошки остаци старијих богомоља.
Борбе светаца и демона
Поглед верника, који први пут долази, одмах привлаче фреске. Целокупно зидно сликарство на око 600 метара квадратних дело је Христифора Жефаровића из тридесетих година 18. века. Рађено је потпуно другачије у односу на до тада устаљени начин.
Уместо на влажни малтер, по коме је познато српско фреско сликарство, радиорадио је уљаним бојама на сувом малтеру. Сам приказ библијских тема одудара од до тада познатог метода. Жефаровић је дао своје визије и на веома експресиван начин – цртао другачије оно што је до тада било строго укалупљено. За фреске манастира Бођани каже се да су први искорак ка савременом српском сликарству. Приказане су борбе светаца са демонима необичних облика глава, на носећим полукружним стубовима су сегменти слика постанка света. На једној фрески на бочној страни, лево од улаза у цркву, овај графичар и иконописац који је на грчки превео „Трактат о сликарству” Леонарда да Винчија, приказао је како света великомученица Марина, у нашем народу слављена као Огњена Марија, чекићем убија демона.
Иконостас је, такође, изузетна уметничка целина и рад је сликара из Кијева из средине 18. века.
Манастир живи пуних седам векова: одувек настањен монасима, само је у једном краћем периоду, почетком деведесетих година 20. века био женски.
Посебно су, не само монаси, већ и становници села Вајска и Бођани, града Бача, поносни на прелепи врт на самом улазу у комплекс. У њему је више од 150 различитих биљака из читавог света: од египатских кедрова до садница са америчког континента. Било је покушаја да се узгаја секвоја, али равничарска клима није дозволила да се ово дрво прими.Локална заједница помаже монасима колико може. Најчешће током лета и јесени, монасима око послова у врту и на самој економији, помажу особе из тешко запошљивих категорија, а које се ангажују преко програма јавних радова за обезбеђивање посла општине Бач.Чудотворна икона Богородице Бођанске
Кроз капије манастира не пролазе само вереници, намерници, већ долазе и припадници других верских заједница. Они долазе да би се поклонили чудотворној икони Богородице Бођанске. То је једна од шест православних канонизованих икона у свету. Сматра се да је из Русије овде донета крајем 16. или почетком 17. века.
Чудотворна икона Богородице Бођанске
Кроз капије манастира не пролазе само вереници, намерници, већ долазе и припадници других верских заједница. Они долазе да би се поклонили чудотворној икони Богородице Бођанске. То је једна од шест православних канонизованих икона у свету. Сматра се да је из Русије овде донета крајем 16. или почетком 17. века.
