PARAGE: Mnogo je mladih osoba koje su ulaganjem u sebe, na pravi način, uspele zadobiti taj status uspešnih ljudi. Ovaj put, odabrali smo da predstavimo jednog čoveka koji fascinira svojim rezultatima. On je dr Miloš Đorđević.
Zaposlio se u struci u Paragama, a dolazi čak iz Niša. Rođen je u Negotinu, tamo je i odrastao i proveo svojih prvih 18 godina, a na studije je otišao u Niš, gde je počeo da živi. Zatim se preselio iz većeg grada u malo selo Parage.
Recite nam o toku vašeg obrazovanja?
Osnovnu školu sam završio u Negotinu, što se tiče srednje škole, završio sam gimnaziju, jezički smer, a Medicinski fakultet sam pohađao i završio u Nišu. Sve sam stekao svojim radom, nisam desetkaš, ali trudio sam se da povučem što više znanja, onoga što mi treba, ono što sam smatrao da je nebitno na to se nisam toliko fokusirao.
Kako se javila želja da studirate upravo medicinu?
Bavio sam se sportom. Uvek kada smo igrali neki sport, kada se neko povredio ja sam prvi bio tu i pomagao. Majka mi je takođe zdravstveni radnik, zubni tehničar. Na taj način je došlo do moje ljubavi prema medicini.
Na koji način ste uspeli čak iz Niša da se zaposlite u Paragama?
U Nišu je jako teško zaposliti se, naročito zdrastveni radnici koliko ja znam u zadnjih sedam godina nije bio nijedan zvanični konkurs na birou zapošljavanja. Sve je bilo „ispod žita javnosti“. Bio je jedan konkurs, slao sam prijave za posao od Subotice do Vranja, maltene od Užica do Negotina, mog rodnog kraja, međutim bezuspešno. Bio sam na nekoliko razgovora, neki od njih su bili stvarni, neki od njih su bili „farsa“. Krenuo sam od Doma zdravlja do Doma zdravlja, od Opštine do Opštine i tražio neke mogućnosti. Oni imaju javne radove tako da na konto toga zapošljavaju mlade. Sve sam probao. Inače sam radio i u menjačnici i na građevini, online sam držao časove iz engleskog Japancima, tamo sam stekao dosta prijatelja. A u međuvremenu sam tražio posao sve vreme. Sarađivao sam sa nekim ljudima iz Novosadskog univerziteta, konkretnije na Tehnološkom fakultetu, radio sam kao lektor, što se tiče engleskog jezika te sam sa njima stekao prijateljstva i dolazio ovde u posetu. Na primer, drug mi je iz susednog Silbaša. Jednog dana kada sam bio kod njih, rekli su mi da predsednik Opštine prima četvrtkom ljude, zašto ne bi otišao na razgovor.
Tako sam i uradio porazgovarao sa Branislavom Šušnicom, to je bilo prošle godine. Uputio me je na Dom zdravlja gde su mi rekli o zabrani zapošljavanja tako da sam ja digao ruke svojevremeno od toga. U februaru mesecu predsednik Opštine me je pozvao, četiri meseca nakon što sam bio na razgovoru kod njega. Pitao me je da li sam našao zaposlenje i ako nisam da li bih radio u Paragama. Nisam mogao da verujem, kao san je bio taj dan. Kasnije su mi rekli da u to vreme nije bilo lekara na birou zapošljavanja. Donekle i to razumem, pošto se svi prijavljuju u veće gradove, veća je šansa za zaposlenje tako da je situacija svugde ista pa tako i u Bačkoj Palanci. Našli su doktora iz Pivnica, ali ona je otišla u Slovačku tako da su se setili mene.
Kako su vas sugradjani primili kao čoveka i kao stručnjaka u svom poslu?
– Mogu da kažem da su ljudi divni. Mi južnjaci smo temperametniji narod, ovde su ljudi dosta smireniji, to mi i odgovara pošto ni ja sam nisam temperamentan. Uvek gledam da izađem u susret, pomognem ljudima. Zaista su me lepo primili, čujem da me i hvale – sa osmehom govori dr Miloš. – Ja bih želeo da im se zahvalim ovim putem na dobrodošlici, što su me primili kao svoga. Osećam se kao da sam kod svoje kuće.
Da li ste zadovoljni sa životom i radom u ovom selu?
U suštini meni je bilo grada preko glave, odrastao sam u manjem mestu, Negotinu. Tako da sam donekle navikao na taj miran život. Grad mi nije odgovarao, navikao sam na dvorište, tako sam i odrastao. Kada sam se preselio u Parage, samo sam se vratio u onu sredinu staru iz kakve potičem. U gradu nema brige oko grejanja, hrane tako da sam ovde i drva nabavljao. Meni je to lepo, dođe mi to kao neki hobi i opuštanje i volim da radim fizičke poslove. Tako su me učili odmalena.
Doktor govori u šali da mu se i pritisak „srozao“. „Možda sam koji kilogram nabacio, ali se osećam bolje. Svoje slobodno vreme provodim u Paragama, odem do Bačke Palanke, Novog Sada, kod druga u Silbaš. Jedina mana je, što je prevoz dosta loš, to sam shvatio nakon nedelju dana. Radio sam i u drugim selima tako da sam morao da nabavim auto da bih išta stigao i postigao. Bila je to dobra odluka. Taj problem sam rešio u startu“.
Na pitanje da li bi otišao iz Paraga doktor Miloš odgovara da ne bi.
„Navikao sam ovde, volim promene, ali ne tako česte. Pitaju me često ljudi zašto nisam otišao u inostranstvo. Moj odgovor je sledeći: Da su mi pare na prvom mestu, ja bih otišao, novac je bitan, ali meni nije na prvom mestu. Prioritet mi je sreća u životu, zadovoljstvo, duševni mir. Ja sam zadovoljan time što sam ovde i radim posao koji volim. Radim sa ljudima, malo je drugačije nego u gradu. U gradu su ljudi nekako stranci, imaju svog odabranog lekara, pacijenta vidiš jednom mesečno i prođe njih stotinu. Ovde su stvarno bliži kontakti, znam celu familiju, porodične bolesti, da li postoji nekih rizika u porodici i to je velika prednost.
Da li imate neke povlastice kao zaposleno lice u našoj opštini?
Predsednik Opštine, Branislav Šušnica i Mesni odbor u savetu su dosta učinili da se sredi doktorski stan, koji je bio prilično zapušten, oko desetak godina tamo nije niko živeo, pošto lekar u Paragama nije postojao.Tako da su ljudi uložili i svoje vreme i trud, kao i sredstva i sredili stan da bih ja mogao u njemu da živim. Zaista su uradili divan posao. Ja i dan-danas živim ovde.
Šta biste poručili čitaocima s obzirom da smo uočili da ne odustajete lako od svoga sna i profesije?
Želeo bih da kažem da budu uporni, ma koliko god da je teško. Kada vam se čini da ste u mestu, da ne mrdate, da ste se „zaglavili u blatu“ ne odustajte, nego gurajte napred. Ja sam radio poslove da preživim, ali nisam odustajao od svog sna. Kad imate neki san ili cilj prema kome stremite, on vas vuče ka sebi. Kada nemate cilj, ne planirate ništa, kada prestane da se trudite onda ste gotovi definitivno. Može biti samo bolje i kada je jako teško. Ne odustajte. Niko drugi vam ne može pomoći samo vi sami sebi.
Selo se ujedinilo
Predsedik Opštine Bačka Palanka kaže kako je jako važno što se i selo ujedinilo i tako doprinelo da Parage dobiju pravog seoskog lekara.
„Selo se složilo, nisu se gledale političke strane, uz podršku Mesne zajednice sredili smo doktorski stan, koji je u vlasništu Opštine. Pojedinci su krečili, neki su lepili pločice, drugi gletovali tako da je selo stalo iza toga da dobijemo doktora kakvog imamo. Naravno čovek nam vraća sve to svojim radom. Mi smo se borili za to“.
„U svakom selu je struktura sela sve starija, zamislite jednu baku ili deku, koji moraju da putuju u Silbaš. Mislim da to nije prihvatljivo ni za koga pa ni za nas. Mi živimo u 21. veku, konačno smo dobili ono što smo hteli i ono što smo obećavali kroz ranija politička delovanja. Rekli smo da mi imamo snage da vratimo lekara u selo i vratili smo ga“.
„Lekar u selu nije bio otprilike oko 7 godina. Imali smo doktora, koji je došao na sat ili dva u selo. Bilo je jako teško funkcionisati kao selo u ovoj sferi. Hvala Bogu imamo dobrog doktora i dobrog momka u selu. On je član Saveta Mesne zajednice, naravno selo ga je izabralo, tako da može da deluje i kroz taj vid“, završio je predsednik Opštine.
Doktoru Milošu Đorđeviću i predsedniku Opštine Branislavu Šušnici se zahvaljujemo za vreme, koje su izdvojili za nas.
Seoski problem u vezi lekara je rešen, a stanovnici sela Parage mogu i nadam se da jesu ponosni na to da imaju ne samo izvrsnog stručnjaka u svom poslu, nego i plemenitog čoveka sa moralnim vrednostima.
