Švajcarska vlada pomaže i opštinama Bačka Palanka i Bač

Ukupno pet opština koje najviše povećaju naplatu poreza na imovinu, a bez da povećavaju stopu, čeka lepa nagrada.

0
1792

Plaćanje poreza nije kod nas lak posao ni za one koji prihode izdvajaju kao ni za one koji ih ubiraju.


Švajcarska Vlada, odnosno njihova kancelarija u Beogradu osmislila je projekat „Reforma poreza na imovinu“. Opštine koje su bile zainteresovane da poboljšaju postojeću bazu podataka javile su se na konkurs. Izabrano je ukupno 33, a iz Vojvodine ih je 11: Pećinci, Bačka Palanka, Sremska Mitrovica, Sombor, Temerin, Apatin, Titel, Kula, Odžaci, Srbobran i Bač.

Popisivači u većini njih već rade na terenu. Ukupno pet opština koje najviše povećaju naplatu poreza na imovinu, a bez da povećavaju stopu, čeka lepa nagrada jer će podeliti čak milion franaka. Novac će moći da potroše na poboljšanje infrastrukture, ali odluka o tome nije ostvaljena opštinskim čelnicima jer će u proces odlučivanja morati da se uključe i građani.

Šef projekta „Reforma poreza na imovinu“ Aleksandar Grunauer kaže da na 5.000 stanovnika dolazi jedan popisivač mada su neke opštine dobile i više ljudi.

„Išlo se na to da broj popisivača bude paran da bi po dvoje moglo da obilazi domaćinstva. Popisivači su ljudi iz tih opština odnosno tu žive, a uslov je bio da su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje i da imaju završenu najmanje srednju školu!“, kaže Grunauer.

On objašnjava da je cilj projekta da se ažurira baza podataka o nekretninama, odnosno da se sve što je vidljivo na ulici uvede i u poresku evidenciju te da se na sve to plati porez.

O tome da je za to već odavno prošlo i pet do dvanaest govori i podatak da je recimo opština Kula zadnji put popis imovine radila 1992. godine. Zato se samo tu mogu očekivati promene i to znatne.

Slika iz rešenja koje poreznici šalju vlasnicima nekretnina često se razlikuje od onoga što se može videti na terenu. Popisivači na terenu često umesto starih kuća koje vode poreznici u bazi podataka zatiču nove vile, garaže pa i bazene. Njihova vrednost po kojoj se određuje porez mnogo se razlikuje postojeće od poreske slike jer ove promene vlasnici odnosno poreski obveznici uglavnom “zaborave” da prijave.

Za porez četiri miliona evra

Švajcarska kancelarija u Beogradu već godinama pomaže Srbiji. Za razne vrste pomoći i ubrzavanje reformi namenjeno je 95 miliona evra. Kako objašnjava direktorka kancelarije Ursula Lojbli samo za projekat vezan za reofrmu poreza na imovinu je obezbeđeno četiri miliona evra.

„Građani treba da budu ravnopravni kod plaćanja poreza“, kaže finansijski stručnjak i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Milojko Arsić.

„Zašto bi neko za imovinu veće vrednosti plaćao manji, a neko veći porez. Pored toga opštine će ostvariti veći prihod na što po zakonu i svim drugim propisima imaju pravo.“

 

Bilo kako bilo svi koji poseduju nekretnine i plaćaju porez na imovinu treba da se prisete da naplata druge rate pada 15. maja. Bilo da su već dobili rešenja za tekuću godinu ili plaćaju akontativno obavezu bi morali da izmire.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here