„Ponovo sam učila da hodam“

Ispovest Novosađanke (23) koja je preživela masakr u Žitištu.

0
585
FOTO: ROBERT GETEL / RAS SRBIJA

Novosađanka Bojana Ćorilić (23) je pravi dokaz da i posle najvećih tragedija i hoda na ivici između života i smrti čovek koji ima snage, koji je pozitivan i ne odustaje, može ponovo da se rodi.


Bojana je u julu 2016. godine u kafiću u Žitištu, u krvavom piru koji je počinio Siniša Zlatić ubivši iz automatske puške petoro i ranivši 22 ljudi, bila među onima kojima su davali najmanje šanse da prežive. Ranjena je sa četiri do šest metaka, koji su je pogodili u levu i desnu nogu i desnu ruku. U bolnici su joj amputirali nogu i rekli da nikada neće pomeriti ruku.

Danas, posle skoro dve godine i nekoliko operacija, Bojana je devojka koja se smeje, hoda uz pomoć proteze, završava fakultet, pomaže ljudima koji su prošli kroz slične stvari i želi da se vrati plesu. Ona je aktivna na društvenim mrežama pod imenom „StrenghtGirl“ (jaka devojka), gde ljudi prate njen oporavak i bodre je da se vrati životu koji je nekada živela.

– Mislila sam ako stavim svoj oporavak na internet, da ću moći da pomognem drugim ljudima, i stvarno, puno njih mi se javlja na mrežama, ne samo iz Srbije već i iz sveta. Volela sam i ranije da pomažem drugima, a sad mogu i više nego pre – kaže Bojana za „Blic„.

Kada se posle skoro godinu dana provedenih u bolnicama i na rehabilitaciji vratila kući, stvari nisu izgledale tako pozitivno kao danas, pošto je još pola godine provela u krevetu, kod kuće. Kako kaže, nije se mnogo družila sa ljudima već je samo vežbala.

– Na početku sam ja pisala mnogima, ljudima koji protezu nose i po 20 godina. Bila sam toliko srećna kada bi mi odgovorili – kaže Bojana.

FOTO: ROBERT GETEL / RAS SRBIJA

Zbog povrede ruke, nije mogla da se uči hodu sa protezom na rehabilitaciji, već je, kako kaže, sve morala na teži način. Sada smatra da je veliki problem ljudi u Srbiji kojima su delovi tela amputirani to što se sakrivaju u kućama.

– To ne treba raditi. Ja kao da sam se drugi put rodila. Ponovo sam učila da dišem, pošto sam bila na aparatima i u komi. Ponovo sam učila da sedim, da jedem. Drugačije sad radim sve stvari. Mogu skoro sve da uradim sama – dodaje Bojana.

Kako kaže, kada se vratila iz bolnice, stigla ju je depresija, koju je ubrzo prevazišla.

– Meni je jedan naš paraolimpijac iz Beograda mnogo pomogao. Bila sam u depresiji, i to se mora proći, a onda mi je samo jednog dana kliknulo – dodaje Bojana.

Pored potpunog oporavka, koji joj je najveći prioritet, ona se nakon više od godinu dana odsustva vratila na Fakultet tehničkih nauka, gde studira programiranje.

 

– Ni dan-danas ja sebi ne dam da imam vremena. Najgore je kad čovek ostane sam sa sobom i počne da razmišlja – rekla je Bojana u intervjuu za Blic.

Ona danas ima mnogo obaveza, sprema se za ispitni rok, ali i za apsolventsko veče, na koje ide sa generacijom sa kojom je počela da studira.

– Treniram svakog dana po tri sata, najviše vežbe za ruku, ali i celo telo, i idem na fakultet. Krenula sam na treću godinu, koja je najteža, ali su mi na fakultetu mnogo pomogli i izašli u susret. Zaista sam se našla u programiranju – dodaje ona.

Bojana voli da putuje, a prvi put posle velike tragedije, u januaru se otisnula na putovanje na Krit, gde je pozirala kao model.

– To je modeling za amputirce. Devojka koja slika takođe nema nogu, nosi protezu kao ja. Ja bih volela da preraste u posao – kaže Bojana.

U procesu oporavka svakog dana vežba po tri sata

Ona napominje da ne treba osećati mržnju ni prema čoveku koji je sve to uradio, već da polako treba ići dalje. Odnedavno počela je i uveče da izlazi, iako nije znala da li će se toga plašiti, pošto se tragedija i dogodila u noćnom izlasku.

Bojana kaže da joj je jedna od većih strasti ples kojim se bavila.

– Bavila sam se hip-hopom i planiram da se vratim plesu. I sa protezom sam prohodola tako što su mi pustili muziku i krenula sam da đuskam – kaže ona.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here