Romantično srdašce i dalje osvaja srca – kako ga uzgojiti?

0
204

Srdašce je starinsko cveće, pomalo zaboravljenog sjaja, te je danas malo manje zastupljeno u vrtovima i na okućnicama.


Nežnih rozih ili belih cvetova u obliku srca oduzima dah prolaznika, jer njihovo lelujanje na vetru daje vrlo čarobnu notu.

Srdašce (Dicentra spectabilis L.) pripada porodici makova (Papaveraceae). Ovo starinsko cveće, pomalo zaboravljenog sjaja, ukrašavalo je mnoge vrtove naših baka, te je danas malo manje zastupljeno u vrtovima i na okućnicama. Nežnih rozih ili belih cvetova u obliku srca oduzima dah prolaznicima, jer njihovo lelujanje na vetru daje vrlo čarobnu notu. Srdašce je jedna od prvih biljnih vrsta koja procveta u proleće.

Poreklom je iz istočne Azije. Višegodišnja zeljasta trajnica, naraste do visine između 60 cm do 90 cm, a širine između 45 cm do 75 cm. Listovi su perasto podeljeni. Cvetovi se nalaze na izduženoj i zavinutoj stabljici. Postoji nekoliko sorti srdašca, najpoznatiji su rozi i beli, ali postoje sortimenti i crvene boje. Srdašce cvate od kasnog proleća do ranog leta, ali za vreme hladnijeg leta, može ponovno da procveta.

Saditi na zaštićena mesta

Uspeva na polusenovitom ili senovitom mestu, raste na srednjeteškim i srednjelaganim zemljištima dobre drenaže. Može tolerisati sunčani položaj, ali u tom slučaju je potrebno zemljište konstantno održavati vlažnim. Srdašce treba saditi na mesta zaštićena od vetra i ranog mraza, kao što su rubovi šumaraka ili na severnoj ili istočnoj strani blizine kuće. Odlično se uklapa kao sadnica na senovitim rubovima i vrtovima sa puno drveća i živih ograda. Ne preferira često menjanje položaja, te se nakon nekoliko godina na jednom mestu može razviti vrlo lep primerak biljke.

Preporučljivo je svako proleće rasprostreti tanki sloj (oko 5 cm) malča, kako bi se zadržala vlažnost zemljišta i sprečila pojava korova. Razmnožava se korenovim reznica u rano proleće ili kada otpadnu listovi.

Ako se cvetovi ne uklone, razviće se semenke koje će se, nakon što dozru, osušiti. Semenkama je potrebno dosta vremena za klijanje, a zahtevaju vlažnu stratifikaciju (izlaganje semena niskim temperaturama). Samoosemenjene biljke će procvetati za dve do tri godine, ako se njihov rast ne ometa (presađivanje može usporiti cvetanje za još jednu godinu ili više, iako se biljke mogu jednostavno presaditi).

Uz srdašca posadite grmove

Nakon što prelepi cvetovi otpadnu, biljka prelazi u stadijum mirovanja. Uz srdašca se mogu posaditi grmovite vrste poput hoste, geranijuma, paprati ili astilbe. Njihovo lišće i cvat će prekriti odlazak srdašca u mirovanje. Nakon prvog mraza, stabljike odrezati na 3 cm do 5 cm iznad površine zemljišta.

Posađeno srdašce u proleće, moći će da preživi iduću zimu bez potrebe za pokrivanjem. U svakom slučaju, neće naštetiti ako se površina oko korena prekrije malčem. Kod srdašca posađenog u jesen, situacija je malo drugačija. Prolećni mrazovi mogu biti dosta nezgodni, posebno ako je biljka počela da niče. Kao zaštita može da posluži agrotekstil ili deblji sloj malča. Mlade biljke, koje se uzgajaju iz reznica, trebalo bi da prezime u posudama u zaštićenom prostoru.

Srdašce napada nekoliko štetočina, vaši, koje ponekad napadaju cvetove, te puževi, koji se hrane listovima.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here