Šta je kratkovidost ili miopija? Uzroci, simptomi i lečenje

0
1449

Kratkovidost (lat. Myopia) je najčešći problem vida kod kojeg se svetlosni zraci koji ulaze u oko ne fokusiraju u tački jasnog vida na mrežnjači, već ispred nje. Ona se javlja kod preko 40% ukupne populacije. Kratkovide osobe ne vide jasno objekte udaljene od oka dok se bliski objekti vide sasvim jasno.

Kako nastaje kratkovidost?

Kratkovidost se može javiti kao posledica jednog od dva faktora:

  1. oko je duže od normalnog oka
  2. rožnjača oka prelama svetlost jače od rožnjače normalnog oka

Zora Šarac – dipl. optometrista

Zašto smo kratkovidi?

Za razvoj kratkovidosti (miopije) zaslužni su naslednost i preterano naprezanje očiju. Ukoliko se kratkovidnost pojavljuje kod roditelja, velika je mogućnost da će i njihova deca biti kratkovida. Pored naslednosti, na razvoj kratkovidosti utiče i način na koji koristimo svoje oči i vid. Razvoju kratkovidosti pogotovo su izloženi oni koji većinu vremena provode čitajući, radeći za računarom ili rade neki drugi posao koji zahtijeva korištenja vida na blizinu.

kratkovidnost

Simptomi kratkovidosti

Moguće je da je jedini simptom koji imate zamućen vid na daljinu. Mogli biste opaziti i sledeće simptome:

  • Škiljenje
  • Naprezanje oka
  • Umor u očima dok gledate na daljinu
  • Kratkovidna deca često imaju problema s čitanjem sa školske table
  • Mutan vid kada se fokusirate na udaljene objekte
  • Potreba za škiljenjem ili delimičnim zatvaranjem kapaka kako bi videli jasnije
  • Glavobolje zbog prekomernog naprezanja očiju
  • Teškoće tokom upravljanja vozilom, pogotovo noću (noćna kratkovidost)

Podela kratkovidnosti prema uzroku

Aksijalna kratkovidost – kratkovidost nastaje zbog povećane aksijalne (osne) dužine oka.
Refrakcijska kratkovidnost – oko je normalne dužine, ali je veća zakrivljenost rožnjače ili očnog sočiva, zraci svetla lome se više nego što je potrebno.

Podela kratkovidosti prema jačini

Kratkovidost se meri dioptrijama u zavisnosti od optičke jačine korekcijskog stakla koje omogućavaju dobro fokusiranje slike na mrežnjači. Kada imate miopiju, vaša dioptrija je negativnog predznaka.

Niska kratkovidnost: -3.00 dpt. ili manje

Srednje visoka kratkovidnost: između -3.00 i -6.00 dpt.

Osobe sa srednje visokom kratkovidnošću češće imaju sindrom pigmentne disperzije ili pigmentni glaukom.

Visoka kratkovidnost: od -6.00 dpt. ili više.

Ljudi sa visokom kratkovidošću češće dobiju ablaciju mrežnjače ili primarni glaukom otvorenog ugla.

Degenerativna miopija

U većini slučajeva, kratkovidost je jednostavno manja neprijatnost i predstavlja malu ili nikakvu opasnost po zdravlje vašeg oka. Ali ponekad kratkovidost može biti toliko ozbiljna i progresivna da se smatra kao degenerativna bolest.

Degenerativna miopija (naziva se malignom ili patološkom kratkovidosti) je relativno retka pojava da se veruje da je nasledna i obično počinje u ranom detinjstvu.Degenerativna kratkovidost je vodeći uzrok slepila.

Kod maligne kratkovidosti, izduženje očne jabučice može doći brzo, što dovodi do brzog napredovanja kratkovidosti i gubitak vida. Ljudi u takvom stanju imaju značajno povećan rizik od retinalnog i drugih degenerativnih promena na zadnjem delu oka, uključujući i krvarenje u oku uz nenormalan rast krvnih sudova (neovaskularizacije).

Degenerativna kratkovidost takođe može da poveća rizik od katarakte.

Hirurško lečenje degenerativnih komplikacija kratkovidosti obuhvata kombinaciju lekova i laserski postupak po imenu Fotodinamička terapija koja se takođe koristi za lečenje makularne degeneracije.

Noćna miopija

Noćna kratkovidost je stanje u kojem je vid otežan pri slabijem osvjetljenju i u sumraku nastaje u prisustvu (dim-svetlosne iluminacije), dok je danju vid normalan. Kod noćne kratkovidosti fokusiranje slike varira i zavisi od osvjetljenja, vidi se slabije, slika je zamućenija. Smatra se da je noćna kratkovdost prouzrokovana time što je u sumraku zenica šira da bi u oko moglo ući više svetla. Zato što je zenica šira, pa je jača i sferna aberacija, slika je mutnija.

Nedostatak vitamina A će dodatno uticati na sniženje vidnih sposobnosti pri slabijem osvetljenju. Kod ljudi kod kojih je u mezopskim uslovima prisutna veća noćna miopija praktikuje se propisivanje korekcije naočarima koje se koriste isključivo dok postoje spoljnji uslovi koji izazivaju noćnu miopiju. Ovo naročito važi za vozače. Kod kratkovidih koji mnogo voze noću često je potrebno prepisati malo jaču dioptriju. Takođe je primećeno da se posle dužeg odmora javlja u mnogo manjem opsegu.

Indukovana miopija

Ova miopija može biti izazvana određenim farmaceutskim preparatima, određenim pogoršanjima drugih oboljenja (povećanjem nivoa šećera u krvi kod dijabetičara), nuklearnomsklerozom sočiva i drugim.

Farmaceutski peparati ili supstance koje izazivaju miopiju su, između ostalih:

  • holinergički agonisti, na pr. pilokarpin (koristi se u lečenju glaukoma),
  • antibiotici (sulfonamidi, tetraciklini…),
  • antianginalni preparati,
  • antihipertenzivi,
  • antialergijski lekovi,
  • antikonvulzivi,
  • supstance koje utiču na nervni sistem (opijum, morfijum…),
  • teški metali (arsenik),
  • hormonalni preparati (kortikosteroidi, oralna kontraceptivna sredstva).

Pseudomiopija

U nekim slučajevima višečasovni rad na blizinu, dovodi do gubitka vida na daljinu. Jasan vid na daljinu može se vratiti posle odmaranja oka.Ovi simptomi su obično privremeni. Međutim, tokom vremena konstantan vizuelni stres može dovesti do trajnog smanjenja vida na daljinu. Pseudomiopija nastaje usled povećanog stimulisanja akomodacionog mehanizma.

Najveća rasprostranjenost, a time i povećan rizik za dobijanje miopije je kod žute rase, u Aziji (70-90%), potom kod bele rase (30-40%) i na kraju kod crne rase (10-20%). Činjenica daje manja rasprostranjenost miopije ostala i kod Amerikanaca afričkog porekla u odnosu na Amerikance evropskog porekla, i pored istih uslova života, za neke je dokaz da rasa sama po sebi nosi određen stepen rizika u dobijanju miopije.

Šta u slučaju kratkovidosti?

Miopija ili kratkovidnost je obrnuti problem od dalekovidnosti. Žene u proseku češće imaju problema s miopijom od muškaraca, a stanje zahvata oko 25% populacije. Takođe, pojedinci čiji roditelji imaju problema s miopijom imaju veću mogućnost da će je i sami imati, što se obično događa u detinjstvu u dobi od 8-12 godina i može se pogoršati tokom tinejdžerskih godina, kao i kasnije u životu.

Refrakcijska pogreška koja uzrokuje miopiju događa se kada se svetlosni zraci ne savijaju na način da dopru do mrežnjače kako bi trebale nego se fokusiraju ispred same mrežnjače. Uzrok tome je što je očna jabučica predugačka ili je rožnjača previše zakrivljena. Kratkovide osobe lako vide objekte s malih udaljenosti, ali imaju poteškoća s viđenjem udaljenijih objekata.

 

Dioptrijske naočare mogu ispraviti ovaj problem vrlo brzo i jednostavno. Naočare imaju konkavna stakla (rasipna), koje imaju predznak minus (-). Na taj način svetlosni zraci se pomeraju nazad na tačku jasnog vida na mrežnjači (foveu centralis) na kojoj treba da se seku.

Testiranje vida je važno kako bi se odredila tačna dioptrija. Takođe je važno testirati vid i kasnije ako se uoče problemi s vidom. Većina stručnjaka preporučuje kontrolni pregled barem svake dve godine, ali važno je zakazati pregled u bilo kojem trenutku ako osetite bilo kakve promene u vidu. Kao i kod dioptrijskih naočara za dalekovidnost, postoji mnogo opcija i okvira koji će zadovoljiti svaki stil i budžet.

VAŠA

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here