Bulajić: Pčelarstvo je za one koji iskreno vole ovaj posao

0
455
Foto: Milan Bulajić

Bačkopalančanin Milan Bulajić, budući doktor nauka, bavi se ratarstvom, ali svaki slobodan trenutak provodi u svom pčelinjaku.


Milan Bulajić iz Bačke Palanke još od detinjstva je znao da će se baviti poljoprivredom, odrastajući upravo u porodici u kojoj je ova delatnost tradicija. Sticao je iskustvo, ali i znanje. Koristi svaki slobodan trenutak da obrađuje svoje oranice. Osim toga, već dve godine radi kao asistent na jednom privatnom fakultetu i tako uči studente menadžmentu u agrobiznisu. Odnedavno se zainteresovao i za pčelarstvo.

„Poljoprivrednom proizvodnjom u okviru našeg porodičnog gazdinstva bavim se intenzivno već 12 godina. Završio sam srednju poljoprivrednu školu, a nakon toga i Poljoprivredni fakultet i master studije u Novom Sadu. Trenutno sam na doktorskim studijama“, kaže Milan.

Ratarenje i pčelarenje

Njegovo porodično gazdinstvo već godinama se bavi isključivo ratarskom proizvodnjom, sejući pšenicu, uljanu repicu, suncokret, soju i kukuruz. Poseduju gotovo svu mehanizaciju, zalivni sistem, kao i halu za lager svojih proizvoda. Ovih dana na njihovim parcelama ima posla na zaštiti useva, a Milan osim na njivama i na fakultetu, ima obaveza i oko pčelinjaka, u kome su trenutno 24 košnice.

„Pčelarstvom sam počeo da se bavim pre dve godine, kada sam nabavio sedam košnica. Taj posao mi se uvek dopadao, družio sam se sa pčelarima, čitao sam stručnu litraturu. Želeo sa da imam svoj pčelinjak, te sam bez ikakvog praktičnog znanja počeo da pčelarim. Mnogo sam učio, jer zaista volim pčelarstvo“, kaže ovaj mladi pčelar – budući doktor nauka.

 

U društvu najboljih pčelara

Bulajić se trenutno nalazi na funkciji predsednika udruženja pčelara Jovan Živanović iz Novog Sada. Član je i Izvršnog odbora Pčelarske organizacije Vojvodine, gde obavlja funkciju i blagajnika. Takođe, na čelu je pčelarske zadruge Fruškogorska košnica – Novi Sad, te je tako uvek u društvu najboljih ovdašnjih pčelara.

„Trudim se da promovišem Fruškogorski lipov med, jedan od srpskih proizvoda, koji ima zaštićeno poreklo. Ceo tim ljudi uključen je u posao, koji se odnosi na njegovu proizvodnju i distribuciju“, napominje Milan.

Dobra bagremova paša

Kaže da je protekla sezona u pčelarstvu bila jedna od najlošijih, zbog vremenskih prilika, koje nikako nisu bile naklonjene proizvodnji meda. Dodaje da je situaciju koliko – toliko spasao suncokretov med. Ističe da je ova sezona krenula znatno bolje: „Pre dve nedelje, nakon paše uljane repice, imao oko desetak kilograma po košnici. Tokom cvetanja bagrema, na ovom području vreme je bilo idealno, pa sam imao 17 kilograma bagremovog meda po košnici“.

Napominje da se često u prodaji nađe falsifikovan med, odnosno med koji nije prirodan, te kad god ima priliku poručuje kupcima da med nabave od proivođača ili na manifestacijama na kojima su prisutni pčelari.

Pčelarstvom se mogu baviti samo oni koji ga mnogo vole

Bulajić smatra da se pčelarstvo iz godine u godinu sve više unapređuje, zahvaljujući, između ostalog, i podsticajnim sredstvima, koja pčelari dobijaju od države. To je i jedan od razloga što se sve veći broj mladih ljudi uključuje u ovaj posao, koji nije nimalo lak, ni jednostavan. Zahteva rad, vreme, znanje, strpljenje, a posebno kada je reč o selidbi pčelinjaka, koja je jedan od uslova da se ostvari dobar rezultat u pčelarstvu.

„Pčelari sa svojim košnicama moraju ići za pašom, od uljane repice do bagrema, od bagrema do lipe, zatim do suncokreta, pa sve do livade. Moje košnice su trenutno na jednoj od mojih parcela u blizini Bagremare. Kada bude cvetala lipa, seliću ih u Vizić, a kasnije u Obrovac, na polja suncokreta. Iskusni pčelari znaju da to nije lako, ali pčelarstvom se mogu baviti samo oni koji ga mnogo vole“, kaže Milan Bulajić.

Dodaje da je zadovoljan kada je u pčelinjaku i da se nada da će i dalje, i pored brojnih drugih obaveza, moći da ga održava i da uživa u njemu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here