U vreme nemaštine ljudi se na razne načine snalaze kako bi preživeli, tako da je već duže vreme u Srbiji sakupljanje i prodaja sekundarnih sirovina postao posao koji donosi zaradu.
Oni koji se bave ovim poslom, ugledavši se na moderne marketinške aktivnosti velikih kompanija, odlučili su da naprave korak bliže klijentima. Ne čekaju da im građani sami donose svoje stare tehničke uređaje, već ih aktivno pronalaze na terenu.
I sve je ovo legitimno i u redu, ali kako ih traže? E, tu je problem.
Ulice od samog jutra odjekuju glasovima sa megafona sakupljača sekundarnih sirovina i to je često prvo što iz sna probudi mnoge.
Da li ova aktivnost spada u prekršaje iz oblasti remećenja javnog reda i mira? Znamo da za mnogo manje bučne aktivnosti propisi nalažu da se od MUP-a pribavi dozvola. Da li je to slučaj i za ovu aktivnost?
Ukoliko bi se neko od nadležnih pozabavio zakonskom legitimnošću obavljanja delatnosti kod ovih sakupljača, verovatno bi se došlo do saznanja da mnogi od njih nisu prijavljeni, da taj posao rade za druge, one koji od sekundarnih sirovina basnoslovno zarađuju.
Nadamo se da će ovaj tekst podstaknuti nadležne da se pozabave ovim pitanjem i stanu na put onima koji bukom remete javni mir, a do tada, dok jutro u civilizovanim zemljama počinje sa rečima partnerima „Dobro jutro ljubavi“, nas će buditi reči:
Staaaro gvožđe kupujemo, stare akumulatore, frižidere, bojlere, stare šporete, veš mašine!
Hvala našem pratiocu Vanji Kneževiću iz Bačke Palanke koji nam je skrenuo pažnju na ovu temu.
