Otkriću vam tajnu. Čula sam šta je dobro za zdravlje.
Za zdravlje je dobro napraviti buket jorgovana iz bašte. Onog lila boje što miriše na beskraj. Uvezati ga fino lepom mašnom i pokloniti prvoj komšinici što ispred kuće čisti tek pokošenu prvu prolećnu travu koja se razletela po trotoaru.
Širom otvoriti prozore dok kiša tušira grad i pevušiti omiljenu muzičku numeru. I disati,
disati, disati. Tako jako da usisamo u sebe i grad, i kišu, i nebo koje se cedi. Da pluća nam se rašire kao zenice oka kad ugledaju lepotu sveta.
Govoriti poeziju psu što čeka svog gazdu drugara na stepeništu neke od prodavnica. Možda
će vam se učiniti da vas gleda „belo“ ali, verujte, jezik poezije razumeju svi i njim treba što
češće i komunicirati.
Poslati mu/joj razglednicu sa imenima svih gradova koje želiš da posetite zajedno. I tako je
naparfemisati da se i tete sa šaltera ponovo zaljube u svoje muževe.
Nacrtati igru školice ispred kuće i zaustavljati prolaznike da skakuću zajedno s vama. Da u
misiji zamrznuti vreme na OVDE, SAD i OSMEH, uspete zajedno.
Isplesti kosu u pletenice petogodišnjakinji i staviti joj u istu cvetove mirisne, da omađija
svako drvo na čije se grane popne.
Voziti bicikl kroz kraj u kom se još uvek smeši vaše detinjstvo, a vi mu još dugo mašete dok vas boji zalazak sunca u kom nestajete.
Nasuti čašu hladnog belog vina, sesti na pod u kuhinji i prisećati se svih dečijih pesmica koje znate.
…
Tajna dobrog zdravlja zapravo u nama je. Samo treba dobro procunjati po kutima duše,
otvoriti sve prozore i pustiti unutra svoje Sunce i svoje Nebo plavo.
I biće dobro… Sve će biti dobro… Namig.
