U Mladenovu dobro, ali može i bolje

Na Svetski dan zaštite životne sredine

0
949

Krajem maja u redakciju „Nedeljnih novina“ stiglo je pismo, u kome se autor Vojko S.Lugonja, profesor odbrane i zaštite, osvrće na stanje zaštite životne sredine u ovom mestu naše opštine, globalno je ocenjujući relativno dobrom.


Pismo je stiglo u pravo vreme, budući da je 5.jun Svetski dan zaštite životne sredine. Odgovornost ministarstva životne sredine je vrlo velika na bilo kom delu naše zemlje bez obzira da li je u pitanju selo ili grad. Od toga kako štitimo životnu sredinu zavisi mnogo toga u životu stanovništva, počev od nataliteta pa do odbrane i zaštite zemlje i njenih vrednosti, navodi se u dopisu.

Kada kažemo životna sredina, mislimo na kvalitet vazduha, vode i zemljišta na kome živi i radi stanovništvo, životinjski svet, čijim se mesom, mlekom i drugim proizvodima hranimo. Od kvaliteta zaštite životne sredine najviše zavisi zdravlje ljudi. Danas je stanje u zaštiti životne sredine bolje nego ranije, a moglo bi biti još bolje. Prošla i sadašnja vlast mnogo su učinile u poboljšanju kvaliteta životne sredine u Mladenovu.

Inače, to je vrlo lepo mesto, puno zelenila, okruženo šumama i vodotocima, a što je važno, s dobrim i vrednim ljudima. Većina su penzioneri, ljudi koji su odlučili živeti i raditi na selu sa svojom decom, da bez stresova završe svoj radni i životni vek. Treba reći da ovde nema fabrika koje bi ugrožavale čistoću vazduha. Samo ponekad, zadnjih dana udišemo nečist vazduh sa smetlišta koje se nekontrolisano pali, kada se gusti dim, pun opasnih materija, gonjen vetrom uvuče u sve delove životne sredine. Tada moramo zatvarati sve prozore i vrata i sklanjati se sa omiljenih mesta.

Najomiljenija destinacija za šetnju je svakako bent, koji se nalazi uz šumu punu čistog vazduha. Inače, smeće se redovno odnosi ispred kuća i tu nema problema. Nekada je Mladenovo bilo poznato po dobroj vodi za piće. Povećanjem broja stanovnika, potrebe za vodom bile su sve veće, pa su bušeni novi bunari. Da li su pri tome menjane stare cevi koje su po nekima bile uzrok lošeg kvaliteta vode, sa sigurnošću se ne može reći. Zbog toga je bušen novi bunar u centru sela, tzv. „Eko česma“ sa koje se i danas nosi voda.

Naša mesna zajednica tvrdi da pijemo vodu iz vodovoda koja je zdrava za piće i koja nema teških metala i drugih štetnih materija. Mnogi su skeptični na ove tvrdnje iz razloga što se ne objavljuju nalazi zavoda za javno zdravlje o stanju vode za piće svakog meseca. Snalaze se sami, kupuju vodu ili je donose kanisterima sa drugih njima proverenih izvora. Na kvalitet vode utiču i septičke jame koje su u savremenom svetu prevaziđene, a kojih je i u Mladenovu sve manje, jer se kanalizacija na jednom delu sela izgradila, a u pripremi je projekat da se gradi za celo selo, što je vrlo ohrabrujuće.

Ishrana nam je takva da često puta ne kontrolišemo šta jedemo pa unosimo u organizam hranu sumnjivog kvaliteta. Važno je da poljoprivrednici ipak vode računa kod zaštite poljoprivrednih kultura raznim herbicidima i pesticidima. Otvoreno ostaje pitanje uticaja NATO bombardovanja na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Po tom pitanju Parlament Srbije je osnovao komisiju koja će ispitati posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom.

Dakle, sve u svemu, odgovorni bi mogli uložiti još koji dinar za zaštitu životne sredine u Mladenovu, iako je ona na zadovoljavajućem nivou. Treba težiti da se obezbede i drugi sadržaji za rekreaciju starih ljudi jer su oni brojna populacija u Srbiji, a verovatno i u Opštini Bačka Palanka – zaključuje Vojko Lugonja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here