Šta je zdravije: šećer ili veštački zaslađivači?

0
281

Upotrebom veštačkih zaslađivača nećete preko noći smršati i oni nisu zamena za kvalitetnu dijetu.


O uticaju šećera na naše zdravlje ne treba puno pisati. Već i mala deca znaju kako previše slatkiša i šećera može uništiti zube, a česta i dugotrajna konzumacija može podstaći razvoj niza bolesti, kao što je i dijabetes tipa 2.

Oni koji šećera ne mogu da se odreknu, u pokušaju da smanje njegov unos zbog potrebe mršavljenja ili čuvanja zdravlja, posegnuće za veštačkim zaslađivačima. Iako za razliku od pravog šećera veštački šećeri nemaju kalorija ili ih imaju malo, pravo je pitanje kakav je njihov uticaj na naše zdravlje i jesu li oni ‘zdraviji’ od običnog, belog šećera?

Veliki broj različitih vrsta veštačkih zaslađivača nalazi se u nizu prehrambenih proizvoda, od hrane do pića. Svima njima misija je ista – da imitiraju šećer ukusom, a umanje njegove loše karakteristike. Neki zaslađivači kao što su saharin, sukraloza, acesulfam K i aspartam, jako su slatki čak i u malim dozama, što ih čini idealnim za upotrebu u nizu proizvoda za koje se navodi da su bez šećera, poput raznih pića, slatkiša, guma za žvakanje i sl.

Ostali poput sorbitola i ksilitola (brezinog šećera) dobra su zamena u proizvodima za one koji bi iz zdravstvenih razloga trebalo da izbegavaju šećer. Većina ovih zamena dolazi i s nizom upozorenja, pa zbog toga ne čudi što će mnogi stručnjaci na pitanje da li treba da koristimo ove zamene za šećer, odgovoriti kako je reč o „ličnom izboru“.

Ograničavanje unosa šećera uvek je dobro, i može smanjiti rizik od razvoja gojaznosti, propadanja zuba i dijabetesa. Kao primer koliko šećera svakodnevno unosimo u sebe možemo uzeti jednu limenku gaziranog pića koja sadrži oko devet kockica šećera, što je mnogo više od preporučene dnevne količine koju bi odrasla osoba trebalo da konzumira. Važno je znati da zbog upotrebe veštačkih zaslađivača nećete preko noći smršati i da oni nisu zamena za kvalitetnu dijetu i zdrav pristup ishrani.

Iako je većina zaslađivača sintetički proizvod, neki su napravljeni od prirodnih materija, kao što je zaslađivač na bazi stevije koji je proizveden od listova biljke. Sintetički proizvod ne znači i da je nužno reč o proizvodu koji nije zdrav. Kako bi kupcima olakšali odabir, na svakom prehrambenom proizvodu mora biti jasno naznačeno da li sadrže zaslađivač sa malo kalorija. Ali sami zaslađivači ne garantuju mršavljenje. Taj proces će biti uspešan jedino ako je usklađen sa kompletnom ishranom i redovnim vežbanjem.

Regulacija svakog veštačkog zaslađivača strogo je određena pa tako njihovi proizvođači moraju da pruže dokaze da zaslađivač nema nikakvo štetno dejstvo. Između ostalog, moraju da dokažu da ne uzrokuje razvoj tumora, da ne utiče na reproduktivne organe, da se ishranom u organizmu ne pretvara u druge potencijalno nebezbedne materije, da ne uzrokuje alergijske reakcije i sl.

Odrasla osoba teška oko 70 kg može dnevno da popije 14 konzervi napitka bez šećera ili 40 čajnih kašika zaslađivača aspartamana u čaju ili kafi, i neće prekoračiti dnevni limit. Kod dece maksimum je četiri limenke pića i 13 kašičica zaslađivača. Ali ako se pitate šta je sa neugodnim nuspojavama, s obzirom na niz negativnih stvari koje se mogu čuti ili pročitati, čvrstih dokaza o štetnosti ipak nema, piše BBC.

Veštačke zaslađivače ne smeju da konzumiraju deca mlađa od tri godine, ali trudnice smeju. Osobe rođene s retkim genetskim poremećajem fenilketonurija treba da izbegavaju aspartam jer može biti štetan za njih. Ostali prosečno zdravi konzumenti veštačkih zaslađivača treba da znaju kako prevelika konzumacija može da uzrokuje nadutost i dijareju.

Količina i uloga šećera u organizmu posebno je važna kod dijabetičara. Šećer je vrsta ugljenih hidrata i utiče na nivo glukoze u krvi, a smanjenje unosa šećera može pomoći u održavanju nivoa glukoze u krvi pod kontrolom. Ali i u njihovoj dijeti, takođe, ne bi u potpunosti trebalo izbaciti šećer.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here