Употребом вештачких заслађивача нећете преко ноћи смршати и они нису замена за квалитетну дијету.
О утицају шећера на наше здравље не треба пуно писати. Већ и мала деца знају како превише слаткиша и шећера може уништити зубе, а честа и дуготрајна конзумација може подстаћи развој низа болести, као што је и дијабетес типа 2.
Они који шећера не могу да се одрекну, у покушају да смање његов унос због потребе мршављења или чувања здравља, посегнуће за вештачким заслађивачима. Иако за разлику од правог шећера вештачки шећери немају калорија или их имају мало, право је питање какав је њихов утицај на наше здравље и јесу ли они ‘здравији’ од обичног, белог шећера?
Велики број различитих врста вештачких заслађивача налази се у низу прехрамбених производа, од хране до пића.
Свима њима мисија је иста – да имитирају шећер укусом, а умање његове лоше карактеристике. Неки заслађивачи као што су сахарин, сукралоза, ацесулфам К и аспартам, јако су слатки чак и у малим дозама, што их чини идеалним за употребу у низу производа за које се наводи да су без шећера, попут разних пића, слаткиша, гума за жвакање и сл.
Остали попут сорбитола и ксилитола (брезиног шећера) добра су замена у производима за оне који би из здравствених разлога требало да избегавају шећер. Већина ових замена долази и с низом упозорења, па због тога не чуди што ће многи стручњаци на питање да ли треба да користимо ове замене за шећер, одговорити како је реч о „личном избору“. Ограничавање уноса шећера увек је добро, и може смањити ризик од развоја гојазности, пропадања зуба и дијабетеса. Као пример колико шећера свакодневно уносимо у себе можемо узети једну лименку газираног пића која садржи око девет коцкица шећера, што је много више од препоручене дневне количине коју би одрасла особа требало да конзумира. Важно је знати да због употребе вештачких заслађивача нећете преко ноћи смршати и да они нису замена за квалитетну дијету и здрав приступ исхрани.
Иако је већина заслађивача синтетички производ, неки су направљени од природних материја, као што је заслађивач на бази стевије који је произведен од листова биљке. Синтетички производ не значи и да је нужно реч о производу који није здрав. Како би купцима олакшали одабир, на сваком прехрамбеном производу мора бити јасно назначено да ли садрже заслађивач са мало калорија. Али сами заслађивачи не гарантују мршављење. Тај процес ће бити успешан једино ако је усклађен са комплетном исхраном и редовним вежбањем.
Регулација сваког вештачког заслађивача строго је одређена па тако њихови произвођачи морају да пруже доказе да заслађивач нема никакво штетно дејство. Између осталог, морају да докажу да не узрокује развој тумора, да не утиче на репродуктивне органе, да се исхраном у организму не претвара у друге потенцијално небезбедне материје, да не узрокује алергијске реакције и сл.
Одрасла особа тешка око 70 кг може дневно да попије 14 конзерви напитка без шећера или 40 чајних кашика заслађивача аспартамана у чају или кафи, и неће прекорачити дневни лимит. Код деце максимум је четири лименке пића и 13 кашичица заслађивача. Али ако се питате шта је са неугодним нуспојавама, с обзиром на низ негативних ствари које се могу чути или прочитати, чврстих доказа о штетности ипак нема, пише ББЦ.
Вештачке заслађиваче не смеју да конзумирају деца млађа од три године, али труднице смеју.
Особе рођене с ретким генетским поремећајем фенилкетонурија треба да избегавају аспартам јер може бити штетан за њих. Остали просечно здрави конзументи вештачких заслађивача треба да знају како превелика конзумација може да узрокује надутост и дијареју. Количина и улога шећера у организму посебно је важна код дијабетичара. Шећер је врста угљених хидрата и утиче на ниво глукозе у крви, а смањење уноса шећера може помоћи у одржавању нивоа глукозе у крви под контролом. Али и у њиховој дијети, такође, не би у потпуности требало избацити шећер.
