Tehnička škola „9. maj“ – Bačka Palanka
Tehnička škola „9. maj“ iz Bačke Palanke, nastala je spajanjem dve škole: Tehničke mašinske škole i Škole učenika u privredi „Svetozar Marković“, 1961. godine. Današnji naziv dobila je 1994. godine.
Neke od klasičnih učionica opremljene su video bimom, projektorima, televizorima, grafoskopima. Učenicima su na raspolaganju i kabineti za informatiku opremljeni najsavremenijom računarskom opremom. Škola poseduje i više laboratorija za elektrotehničku i mašinsku struku, kao i 4 laboratorije za elektroniku. Školska biblioteka, ujedno i čitaonica raspolaže sa 14 500 knjiga.
Učenici se odlučuju za jedan od smerova iz 2 područja rada: mašinstvo i obrada metala i elektrotehnika.
SMEROVI – Tehnička škola „9. maj“ – Bačka Palanka
Područje rada: Mašinstvo i obrada metala
- Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje (4 godine)
- Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina (4 godine)
- Automehaničar (3 godine)
- Mašinbravar (3 godine)
Područje rada: Elektrotehnika
- Elektrotehničar informacionih tehnologija (4 godine)
- Administrator računarskih mreža (4 godine)
- Elektrotehničar procesnog upravljanja (4 godine)
[wonderplugin_slider id=26]
Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje (broj mesta: 30)
Savremene metode u mašinstvu koje se služe kompjuterskom tehnologijom zamenile su dugotrajan i iscrpan rad koji je bio baziran na papiru, šestaru, lenjiru i tabli. Organizovanje tehničke pripreme nikada nije bilo jednostavnije te su nacrti iz oblasti klasičnog mašinstva precizniji i brži nego ikad. Korišćenjem kompjutera moguće je izvršiti konstrukcije kojom se definiše oblik, razmera i način obrade određenih mašinskih delova. Svi elementi su konstruisani uz pomoć specijalnih softvera za razne nacrte i konstrukcije tako da se na kraju mogu spajati i posmatrati iz više dimenzija.
Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina (broj mesta: 30)
Zadužen je za sve kompjutere kojima se kontroliše i upravlja obradom raznih materijala uključujući prvenstveno metal. Mašine na kojima radi poznatije su kao CNC mašine. Na njima izrađuje modele koje obrađuje preko posebnih programa. Mora biti kreativan i imati dobro poznavanje rada na računaru.
Automehaničar (broj mesta: 15)
Pretežno se bavi kontrolom rada automobila i sličnih vozila. Pronalazi uzrok kvara i vrši popravku. Neispravne delove najčešće menja za nove, a zatim ih i testira. Može da bude specijalizovan za rad na jednoj vrsti vozila ili da vrši popravku i servis više vrsta vozila. To su uglavnom razni tipovi automobila, a ako je zaposlen u voznim parkovima onda u obzir dolaze i druge vrste motornih vozila. Radi u zatvorenom prostoru.
Mašinbravar (broj mesta: 15)
Pravi brave, ključeve i ostale dodatke za vrata. Takođe radi sa ogradama, limovima, metalom i sličnim materijalima. Popravlja neispravnu opremu. Treba da ima uvid u tehničku dokumentaciju kako bi mogao da odabere odgovarajuće alate i materijale. U neke od glavnih alata spadaju bušilica, više vrsta čekića, brusilice, lemilice, alati za merenje itd. Posao obavlja uglavnom u zatvorenom prostoru.
Elektrotehničar informacionih tehnologija (broj mesta: 30)
Bavi se pretežno hardverskim delom računara. Tu spada održavanje i servisiranje računara, opreme i računarskih sistema. Popravlja kvarove, menja delove, sastavlja nove računare i rastavlja stare. Proverava rad komponenti i nabavlja nove (procesor, grafička kartica, kuler, matična ploča, hard disk i slično.) Pored hardvera, takođe radi i na softveru, u šta spada instalacija operativnih sistema, raznih vrsta programa, održavanje interneta, kao i druge vrste podešavanja.
Budući da je svet računara veoma dinamičan i obeležen čestim promenama, neophodno je pratiti nove trendove i primenjivati ih u struci. Veći deo posla se radi sedeći. Može raditi kao serviser u računarskim kompanijama i na sličnim pozicijama. Posao uključuje duži rad pred kompjuterskim ekranima pa može biti težak za oči, zglobove i kičmu.
Administrator računarskih mreža (broj mesta: 30)
Među glavne odgovornosti spada povezivanje računara, održavanje mreže i druge računarske opreme. Brine se o eventualnim problemima na mreži i menja kvarne delove. U opis smera takođe spada zaštita podataka, kontrola pristupa korisnika, zaštita privatnosti i slično. Daje predloge o unapređenju mreže i o poželjnim promenama koje bi taj napredak ubrzale. Veći deo posla se radi sedeći i uključuje duži rad pred kompjuterskim ekranima pa može biti težak za oči, zglobove i kičmu.
Elektrotehničar procesnog upravljanja (broj mesta: 30)
Računari se koriste u mnogim različitim delatnostima poput rada semafora, bezbednosnih uređaja, scenskih efekata, grejanja, hlađenja itd. Posao elektrotehničara procesnog upravljanja je da programira računare tako da oni uspešno obave sve procese za koje su namenjeni. Na raspolaganju su mu poslovi u elektroprivredi, nadzoru, kulturnim ustanovama, hotelima i slično. Takođe radi i sa mikroračunarima u telefonima, kamerama i raznim ekranima. Neophodno je poznavanje novih trendova iz elektrotehnike, sveta računara, automatskog upravljanja, kao i njihova primena u praksi.
Pogledajte koliko je bodova bilo potrebno za upis ovih smerova u prošloj 2017/18 školskoj godini.
Pogledaj: Ponuda smerova za upis u srednje škole (2018/19) – SSŠ „Dr Radivoj Uvalić“
Pogledaj: Ponuda smerova za upis u srednje škole (2018/19) – Gimnazija „20. Oktobar“
