U Berlinu je proglašeno sedam najviših priznanja za dostignuća iz oblasti kulturnog nasleđa među kojima je i Srbija
Berlin: Intoniranjem himne Savezne Republike Nemačke kao i Betovenove „Ode radosti“, evropske himne, u Berlinskom kongresnom centru pred oko 1.000 zvanica i uz prisustvo predsednika Republike Nemačke, gospodina Franka Valtera Štajnmajera, uručene su nagrade Evropske unije za kulturno nasleđe – Evropa nostra.
Domaćini ove svečanosti bili su maestro Plasido Domingo, predsednik Evropa nostre, vodeće mreže koja se bavi zaštitom nasleđa i Tibor Navračić, Evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport. Program je vodila Sneška Kvadvlih Mihailović generalni sekretar Evrope nostre. Prisutnima se najpre obratio predsednik Frank Valter Štajnmajer, koji je između ostalog rekao da ovaj događaj pokazuje da je kulturno nasleđe ključna tema ukoliko želimo da obezbedimo dobru budućnost za Evropu i za život svih Evropljana.
„Evropa hitno mora da se vrati u fokus. Potrebno je da se saglasi sa onim što želi i šta može da uradi, mora da osigura svoje sopstvene snage i sposobnosti, mora da stekne novo samopouzdanje, mora da ojača svoju koheziju, mora da uzme svoju političku budućnost u vlastite ruke. Ako, u tu svrhu, želimo ponovo da otkrijemo vrednosti za koje se Evropa i zajednica Evropljana zalažu, evropsko kulturno nasleđe je ključna referentna tačka, izvor inspiracije i snage za budućnost. U Evropi, krize su više puta pružale podsticaj za obnovu“ – rekao je Štajnmajer.
Na svečanosti je najpre uručeno 29 nagrada laureatima za impresivna dostignuća u kategorijama očuvanja nasleđa, istraživanja nasleđa, posvećenoj aktivističkoj službi, kao i obrazovanju, obučavanju i podizanju svesti u ovoj oblasti.
Među 29 nagrađenih su ove godine čak tri projekta iz Srbije: istraživanje i katalogizacija likovne zbirke dvorskog kompleksa na Dedinju čiji su autori Jelena Todorović i Biljana Crvenković (Jelena je u ime ovog dvojca na svečanosti primila priznanje), zatim obnova Konaka knjaza Miloša u Bukovičkoj Banji u Aranđelovcu – priznanje je uručeno direktoru Specijalne bolnice Bukovička Banja Slobodanu Prodanoviću, i restauracija i konzervacija Tvrđave Bač. Ova nagrada je uručena arhitekti konzervatoru Slavici Vujović koja je bila rukovodilac projekta.
Između 29 laureata iz Italije, Francuske, Španije, Portugala, Finske, Danske, Slovenije, Hrvatske, Francuske, Nemačke…proglašeno je i sedam Gran prija.
Nagrade su uručivali maestro Plasido Domingo i Tibor Navračić. Otvarane su koverte kao na dodeli Oskara. Uostalom, nagrada Evrope nostre zaista ima taj rang u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa. Novčani deo iznosi 10 hiljada evra.
Uzbuđenje je raslo do otvaranja poslednje koverte, a tada je pročitano ime Tvrđave Bač. Slavici Vujović nagradu je uručio Tibor Navračić.
Bilo je mnogo uzbuđenja. Slavica Vujović je u kratkom govoru spomenula da je reč o timskom radu i da je ovaj posao konzervacije Tvrđave Bač urađen u saradnji sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu, kao i Muzejom Vojvodine.
„Sudbina je odabrala da je Gran pri za Srbiju pročitan poslednji, jer izvlačilo se kojim će redom biti čitane nagrade. Tako da je tenzija rasla, jer svi smo se nadali. Naša bajka postala je stvarnost večeras”, rekla je u izjavi za list „Politika“ arhitekta Slavica Vujović.
Tvrđava Bač čija je izgradnja započeta u 14. veku, sa dogradnjama tokom 15. i 16. veka, spomenik je kulture od izuzetnog značaja. Tvrđava je restaurirana, njeni arheološki ostaci konzervirani, a u unutrašnjosti Donžon kule formiran je centar za posetioce sa izložbenim prostorom. Tvrđava je postala centar gde se profesionalno znanje o konzervaciji i upravljanju nasleđem stiče, unapređuje i deli. Tokom proteklih 15 godina, Tvrđava Bač je takođe bila centralna tačka u regiji za obeležavanje manifestacije Dani evropske baštine, inicijative Saveta Evrope. Zahvaljujući uspehu ovog projekta, Tvrđava Bač je upisana na na Uneskovu tentativnu listu svetskog nasleđa 2010. kao deo „Istorijskog mesta Bač sa okruženjem“.
Pored Srbije, dobitnici preostalih šest Gran pri priznaja su i sledeći projekti: u kategoriji konzervacije (u kojoj je i Bač) nagrađeni su Sanatorijum doktora Barnera, u Braunlageu u Nemačkoj i Vizantijska crkva Svete nedelje u Naksosu u Grčkoj. U kategoriji istraživanja nagradu je dobio projekat EPIKO – Evropski protokol o preventivnoj zaštiti, koordinisan u Versaju u Francuskoj. Gospođa Tone Sinding Seinsvik iz Norveške nagrađena je za 50 godina rada na restauraciji industrijskog kompleksa rudnika kobalta, a u istoj kategoriji posvećenosti Gran pri je otišao u Španiju vlasnicima bunara Argual i Tazakorte na Kanarskim ostrvima. Za edukaciju nagrađen je projekat „Kulturni skok” iz Finske.
Nagradu publike koja je širom Evrope glasala preko interneta (oko 6.500 glasača) dobio je projekat rehabilitacije Botaničke bašte nacionalne palate Keluš, na Sintri u Portugalu.
U svom govoru maestro Plasido Domingo nazvao je nagrađene „anđelima čuvarima” kulturne baštine. Tibor Navračić, evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport rekao je da će na kraju Evropske godine kulturnog nasleđa, 2018, Evropska komisija predstaviti Akcioni plan za kulturno nasleđe kako bi se osiguralo da naša zajednička posvećenost u očuvanju kulturnog nasleđa ostane glavni prioritet na političkoj agendi Evropske unije”.
Sa ovog evropskog skupa poslata je i poruka „Berlin poziva”, kao apel javnosti i evropskim institucijama da ozbiljno razmotre značaj kulturnog nasleđa i njegovu obnovu za budućnost. Prvi potpis na ovaj apel stavio je predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer.
