Dvadesetdrugog dana juna, a prvog dana drugog Palančkog Dunav festa, koji je ove godine trajao dva dana, nastupio je Osmi dan.
Naravno, mnogi koji pročitaju ovu uvodnu rečenicu rekli bi da je novinar nepismen ili je na nekim težim psihoaktivnim supstancama. Mnogi, ali ne i dobri poznavaoci rok scene i pratioci dela benda Osmi dan.
Njihov nastup na ovogodišnjem Palanačkom Dunav festu i činjenica da u Bačkoj Palanci imaju dosta svojih vernih fanova je bio povod da razgovaramo sa Aleksandrom Pogrmićem – Aleksom.
Često svirate u Bačkoj Palanci i ovde imate veliki broj fanova. Kako ste ih stvorili?
Zavredili smo to kod palanačke publike dugogodišnjim predanim radom i svirkama, jer u Bačkoj Palanci radimo već skoro punih 13 godina. Naša publika se tu stvarala od samih početaka i mada se generacije menjaju, ljudi uvek dolaze na naše nastupe, mislim pre svega zbog kvaliteta i energije koju prepoznaju.
Često ste menjali članove benda, nekada nažalost i zbog nesrećnih slučajeva. U ovoj postavi u kojem ste danas niste dugo, a već izgleda kao da ste oduvek zajedno. Kako ste uspeli da zadržite kvalitet?
Bilo je raznih problema unutar benda kad je u pitanju sastav, ali sve se to rešava upornim radom i vežbanjem. Član benda, naš drugar Karlo, je preminuo bukvalno na svirci i to je bio veliki šok za nas, ali nismo poklekli i nastavili smo dalje sa još većom motivom i željom. Od tada, članovi benda su se menjali, odlazili stari, dolazili novi, ali oni koji su ozbiljno shvatili ovo što radimo tu su i spremni su da odgovore kvalitetu benda. Rad i trud su presudni ako želite da svirka zvuči dobro i da vas publika zavoli.
Samo ste ti i gitarista Čaba od samog početka?
Da. Ja sam osnovao bend 2003. godine. Iste godine došao je Čaba i naša saradnja je besprekorna sve ove godine. On i ja držimo bend na okupu, a oni koji su dolazili u bend, uz nas se osećaju kao kod kuće.
Koliko iza jednog kvalitetnog nastupa ima rada van bine? Koji je recept za kvalitetnu svirku?
Puno rada mora da se uloži. Mi smo na početku, tačnije prve tri godine, mnogo radili. Bezbroj proba i nastupa za koje smo dobijali sitan honorar samo da bi nas publika čula. Te tri godine smo sagoreli, ali se posle to isplatilo. Ljudi su prepoznali bend koji je iz dana u dan sve bolji i bolji. Danas smo došli do toga da nas znaju u celoj zemlji, ali i van granica Srbije. Nastupali smo i u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Bugarskoj, Mađarskoj …
Važite kao jedan od boljih cover bendova. Da li u bližoj budućnosti možemo da očekujemo neki autorski iskorak?
Ja to planiram već godinama, ali nikako da stignemo. Dok su članovi benda bili stalni, imali smo puno svirki i autorskih planova. Od 2013. godine, nastupi su se malo proredili, a sa druge strane članovi benda su počeli da se menjaju. Svaki put kad dođe neko novi, angažujemo se da se on što pre uklopi. Uvežbavamo ga da bi što pre postao pravi član. Postoji ideja za autorski rad, ali kad će to biti, ne mogu još da kažem. Ne želimo da brzamo sa tim nego kada budemo 100% spremni, to će onda biti prava stvar.
S obzirom da negujete više različitih pravaca u muzici, u kom pravcu možemo očekivati vaš autorski rad?
I ja i ostali članovi benda volimo „masnu“ muziku, „ofarbanu“ i sadržajnu. Kada bude, zasigurno će biti kombinacija svega što smo do sad radili.
U kom muzičkom pravcu najviše vidiš sebe?
Pank je ono što mene najviše ispunjava, ali volim svaku muziku koja izaziva emociju.
