Nakon što je dobro proučio zahteve i potrebe srpskog tržišta, Aleksandar Saša Bjelica osnovao je 2007. godine u Gajdobri firmu za proizvodnju pečuraka – „Fungiland 2007.“.
Posle osam godina uspešnog rada, Bjelica je odlučio da proširi proizvodnju započetu u Gajdobri, otvaranjem pogona u Bačkoj Palanci. Krajem 2015. godine u podrumu bačkopalanačkog „Duvankoopa“ pokrenuo je proizvodnju jestivih pečuraka, na površini od blizu 900 kvadratnih metara.
– U pet zasebnih objekata koji čine jednu celinu odvija se proizvodnja u Bačkoj Palanci – kaže Dragoljub Mitrović, tehnolog i poslovođa „Fungilanda 2007“. – Hranljiva podloga, odnosno zasejani kompost postavlja se u postolja koja imaju nekoliko nivoa. Zasad se gaji, neguje a obavlja se i njegovo tretiranje fungicidima tokom cele godine, a u letnjem periodu i insekticidima. Posle svakog proizvodnog turnusa, vrši se dezinfekcija prostora gde se odvija proizvodnja.
Nakon berbe sledi pakovanje pečuraka u specijalne posude, i one se potom putem prodajne mreže distribuiraju do naših kupaca – većih ili manjih trgovinskih lanaca. Odlučili smo se za proizvodnju dve vrste pečuraka – belih i smeđih. Razlika u njihovom ukusu je neznatna, s tim što smeđe pečurke imaju manji sadržaj vode. Rok trajanja im je različit, bele pečurke imaju traju šest do sedam, a smeđe sedam do osam dana.
Smeđe pečurke su nešto kvalitetnije, imaju veću količinu suve materije, otpornije su i lakše se uzgajaju u odnosu na bele. Međutim i pored toga, bele su više tražene od smeđih.
U gajdobranskiom „Fungilandu 2007.“ do pre dve godine gajena je još jedna vrsta pečuraka – bukovača, za kojom je postojao interes posebno na beogradskom tržištu. S obzirom, kako ova vrsta ipak traži posebne uslove za gajenje, od njene proizvodnje se odustalo, ali, kako ističu ovde samo privremeno.
Kada budu obezbeđeni adekvatni uslovi za proizvodnju ove vrste, one će se sigurno naći u proizvodnom programu gajdobranskog proizvođača pečuraka. Ovo tim pre, ako se zna da su plasman, odnosno prodaja ove vrste, veoma izvesni. Za razliku od nekih drugih prehrambenih proizvoda pečurke veoma lako pronalaze put do kupca.
[wonderplugin_slider id=21]
– Mi smo povezani sa velikim trgovinskim lancima u našoj zemlji, kao i sa pijacama u Novom Sadu i Beogradu, sa kojima godinama sarađujemo. Pored toga, deo naše proizvodnje tačnije konzervirane (marinirane) pečurke od nas otkupljuje vrbaški „Carnex“. Uspeli smo tokom proteklih godina, od kako se bavimo ovim poslom, da steknemo veliko poverenje kod naših kupaca, pa pre svega u tome treba tražiti razloge naše dobre poslovne saradnje sa kupcima – naglašava Mitrović.
U proizvodnji pečuraka, mora se voditi računa o vlažnosti i temperaturi prostorije gde se one gaje. Vlaga se menja i ona je na početku proizvodnog ciklusa 90 odsto, a pred berbu ona iznosi između 80 i 85 odsto. Takođe i temperatura prostorije mora biti različita tokom proizvodnog procesa. Naime, na samom početku proizvodnje ona je 16 stepeni, da bi pred berbu bila za stepen dva veća.
U „Fungilandu 2007.“ je sve veoma dobro organizovano, počev od proizvodnje, berbe, pakovanja koje se uglavnom obavlja u Gajdobri, pa sve do transporta pečuraka na adrese kupaca. Uz kupljene pečurke proizvođač obavezno kupcu dostavlja i deklaraciju.
Ne razmišljaju o proširenju
„Fungiland 2007.“ za sada zaista dobro radi i posluje, na zadovoljstvo pre svega onih koji su u njemu zaposleni, kao i sve većeg broja kupaca njegovih proizvoda. Međutim i pored toga, ovde bar za sada ne razmišljaju o proširenju kapaciteta i povećanju proizvodnje.
– Mi smo veoma zadovoljni sadašnjim nivoom proizvodnje, kao i prodajom pečuraka. Uspeli smo tokom prethodnih godina da steknemo poverenje kod kupaca, što danas najčešće nije lako. Proizvodnja organizovana u dva naša pogona, gajdobranskom i bačkopalanačkom teče zaista veoma dobro, a na osnovu stalnog ispitivanja tržišta, za sada nema potrebe da uvećamo naše proizvodne kapacitete – naglasio je Dragoljub Mitrović.
