Dani koji se ne zaboravljaju

Poplava u Bačkoj Palanci 1965. godine

0
2371

Približava se godišnjica jednog značajnog događaja iz prošlosti Bačke Palanke. Tačnije odbrane od nepredvidivog Dunava koja je trajala čitavih devedeset i pet dana od sredine aprila pa sve do pred kraj jula 1965. godine.


Grad je odbranjen uz nadčovečanske napore ne samo žitelja Bačke Palanke i jedinica Jugoslovenske armije, već i mnogih dobrovoljaca iz opština Bačkog Petrovca, Subotice, Srbobrana, Inđije, Šida, a i Iločana iz susedne Hrvatske. Štete su merene u milijardama dinara, ali ipak, ljudskih žrtava nije bilo.

Dunav je velika ravničarska, naizgled troma, bezazlena reka. Ali, kad naraste i podivlja – sve se menja. Postaje opasna, podmukla, nepredvidiva i neukrotiva. Za mnoge reke postoji ustaljeni režim visokih i niskih vodostaja. Zna se da neke nabujaju u proleće kada se tope snegovi, neke posle obilnih kiša, neke zimi kada sante leda uspore tok reke. Neke…

Ta pravilnost za Dunav ne važi. On je moćan, snažan i nepredvidiv. Za proteklih nešto preko sto godina, od kada se prate poplave, Dunav je preko 50 puta poplavio delove svog priobalja! No, te poplave nisu bile samo u proleće kada se topi sneg na Alpima, odakle dolaze mnoge pritoke Dunava, već i zimi, leti, i u jesen. Tačnije, evidentirane su poplave u zimskom periodu novembar-februar 7 puta, leti i u jesen juli -oktobar 13 puta.

Ipak, najveći broj poplava desio se u periodu od marta do juna. Ovakvih poplava je bilo, čak 28. E, jedna od takvih zadesila je i Bačku Palanku danas daleke 1965. godine – tačno pre 53 godine.

Bilo je proleće 1965. godine. Dunav je topljenjem snega u Nemačkoj i Austriji polako povećavao nivo. Već 2. aprila proglašena je redovna odbrana od poplava, jer je Dunav na vodomeru u Iloku pokazivao više od +500 cm. Organizovano je pojačano dežurstvo na odbrambenim nasipima, pa su postavljeni i pomoćni čuvari nasipa na svaka dva kilometra.

Pojavili su se u podnožju starih nasipa „izvori“ koje je trebalo stalno kontrolisati i zatrpavati zemljom. Treba znati da su nasipi duž Dunava podignuti još u 19 veku, za vreme Austro-Ugarske, da su građeni bez ikakve mehanizacije, samo lopatama i konjskim zapregama, te da su bili i nedovoljno visoki, a i nedovoljno široki da odole pritisku nadošle reke.

Posle 51. dana redovne odbrane od poplave, Dunav nije odstupao. Naprotiv. Nivo se podigao do cifre +629 cm, a to je značilo proglašenje vanredne odbrane. Bilo je to 22. maja 1965. godine, zbog naglog topljenja snega u Alpima i dugotrajne kiše. Dunav je probio nasipe kod Bogojeva.

 

Voda je ušla u Kamarište, pa pored Vajske, Bođana i Plavne stigla do Bačkog Novog Sela, Mladenova i bila pred vratima Bačke Palanke. Građani su bili obavešteni putem štampe, radija, a i odštampanim plakatima da mogu svakog časa biti mobilisani. Radne organizacije su imale spiskove zaposlenih na koje se može računati u slučaju potrebe, kao i brojno stanje mehanizacije.

Izvršena je i mobilizacija određenog broja rezervnih oficira. U mesnim zajednicama uvedena su stalna dežurstva. Napravljen je i plan evakuacije stanovništva sa ugroženih područja Na nasipima je bilo mnogo izvora, a i ovlaženih mesta koja su morala biti zatvorena i pod stalnom kontrolom.

U Štabu su ukinuta pojedinačna dežurstva, jer – svi dežuraju danonoćno! Nema odmora sem kratkog dremanja na stolicama, na podu, u vozilu ili na nasipu… Niko ni ne pomišlja da se odmori kada vodena stihija preti da zbriše sa lica zemlje vekovni trud stanovnika. Mobilišu se i sportski ribolovci i vlasnici čamaca. Oni su još jedini mogli doći do ugroženih mesta sa vrećama zemlje i peska, jer su prilazni putevi raskvašeni i neprohodni, ne samo za teža motorna vozila, već i za zaprege. Situacija je kritična.

U Bačku Palanku 13. juna stiže i prva jedinica Jugoslovenske armije. Postojala je opasnost da Dunav probije prvu odbrambenu liniju, pa je rešeno da se izgradi druga odbrambena linija kroz gradsku četvrt Kaloš. U jutarnjim časovima 15. juna Dunav je probio nasip kod Bačkog Novog Sela. Tada se donosi odluka o formiranju Omladinskog odreda koji broji oko 100 omladinaca. Njihov doprinos odbrani Bačke Palanke je bio veoma značajan.

Na nasipima za odbranu Bačke Palanke radilo preko 2.000 ljudi, radnika, omladinaca, poljoprivrednika… Angažovano je bilo 56 traktora, 18 kamiona i osam crpki za ispumpavanje vode. Bačka Palanka je na mnogim mestima branjena zečijim nasipima čija je visina bila u nivou okolnih prizemnih kuća. Nasipi su prolazili kroz mnoga dvorišta, gde se nije mogla organizovati kvalitetna odbrana zbog nedostatka prostora. Zato su sve snage bačene na izgradnju druge odbrambene linije.

Zečiji nasipi kod Mladenova 22. juna nisu izdržali. Bačka Palanka je bila ugrožena i sa druge strane. Morala se braniti sa strane sa koje se najmanje očekivalo. Noću, 23. juna sirene su oglasile uzbunu i pozvale sve stanovnišvo na ispomoć. Preko 10.000 ljudi stalo je u odbranu druge odbrambene linije kod železničke pruge Nova Palanka – Obrovac.

Trebalo je evakuisati sve stanovnike Nove Palanke. Ali je tada Štab odbrane preuzeo veliku odgovornost verujući u branitelje i odložio evakuaciju. Branioci su uspeli da održe nasipe i sačuvaju Novu Palanku.

Tri dana kasnije, 26. juna u 11 časova popustio je nasip i kod Čelereva. Voda je stvorila veliko jezero. Poplavljen je niži priobalni deo Rit, sve do Gložana i Begeča. Odmah je odlučeno da se počne izgradnja druge odbrambene linije na asfaltnom putu od čelarevske ciglane sve do Gložana. Nadčovečanskim naporima građana i jedinica Jugoslovenske armije reka je obuzdana, baš kada je vodostaj Dunava dostigao najvišu tačku. Vodomer kod Iloka je pokazivao rekordnih +788 cm!

Bačka Palanka je tih dana bila sa tri strane opkoljena pobesnelom vodenom stihijom: iz pravca Mladenova, glavnog toka Dunava i od Čelereva! Neravnopravna borba nastavljena je kod najugroženijih mesta u Kalošu, kod Industrijskog kombinata (danas Sintelona) u Novoj Palanci. Odbrana je trajala čitavih devedeset i pet dana. Ali, bila je uspešna!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here